Радек Сикорски: Верујем да ЕУ и НАТО осећају замор од ширења

ЛОНДОН – Министар спољних послова Пољске Радек Сикорски, који важи за једног од главних кандидата за будућег генералног секретара НАТО, оценио је да у овом тренутку не постоји воља за пријем Украјине и Грузије у ту организацију.

„Тренутно постоји воља да се ове две земље подстакну на реформу. Али верујем да ЕУ и НАТО осећају замор од ширења”, рекао је Сикорски у интервјуу лондонском „Дејли телеграфу”.

Сикорски је, међутим, демантовао да је разлог за такав став противљење Русије чланству Украјине и Грузије у НАТО.

„Русија није повећала кредибилитет у протеклих шест месеци. Совјетски Савез никада није прекинуо испоруке гаса западној Европи”, рекао је он.

Сикорски је рекао да НАТО у сваком случају треба да одржи консензус о будућем пријему Грузије и Украјине, постигнут на самиту у Букурешту априла прошле године, али је напоменуо да је ширење „теже у време рецесије”.

На питање да прокоментарише своју евентуалну кандидатуру за шефа НАТО, Сикорски је одговорио да је „поласкан оваквим наговештајима јер размишљање о његовом постављењу указује да је Пољска сада редовна чланица која је дала вредан допринос НАТО”.

Сикорски је 1982. године побегао из комунистичке Пољске и добио азил у Британији. Завршио је Оксфорд и добио британско држављанство, које је задржао док није постао министар спољних послова Пољске 2007. године, навео је британски дневник.

Током осамдесетих био је дописник „Сандеј телеграфа” из Авганистана у време совјетске окупације, што му, како наводи лист, даје јединствену квалификацију да буде на челу НАТО, који тренутно има 55.000 војника у тој земљи.

„Дејли телеграф” је у одвојеном уводнику снажно подржао кандидатуру Сикорског, представљајући га како водећег кандидата за следећег генералног секретара НАТО, који би требало да буде изабран на самиту у априлу поводом 60. годишњице од оснивања Северноатлантске алијансе.

Према оцени лондонског дневника, Сикорског треба изабрати не само због његових заслуга, већ и као својеврсно признање Пољској, коју су пре 70 година Немачка и Русија „избрисале са мапе”.

(Танјуг)