Хроника

Рамбо Амадеус: Корона је показала да човечанство није организован систем, већ хаотична гомила без дугорочног плана; Власт ипак није успела да сакрије свој афинитет према тоталитаризму

Штампа
уторак, 02. јун 2020.

Либерални капитализам заправо нема потребу за умјетношћу него за тржишно оријентисаном масовном забавом, или дворском кич умјетношћу за владајућу елиту.

Корона је само убрзала процес смањивања државног давања за културу. Мислим да је процес неповратан, све до темељне промјене друштвеног устројства у свијету. До тада, многи умјетници ће морати да раде и друге послове, да би преживјели – тако Антоније Пушић, музичар познат као Рамбо Амадеус, коментарише кризу која је у доба короне погодила културно-уметничку сцену и музичку индустрију.

Он каже да себе није никада сматрао уметником, него радником – непосредним произвођачем, аутором у области популарне културе, и да му је корона омогућила да се увери да са једнаким успехом може да ради и друге послове, који нису везани за концертне активности, а који су мање стресни и једнако креативни.

– Сигурно да себе не могу да замислим како сједим кући и чекам да се стекну услови да почну свирке, корона ми је помогла да схватим да је сасвим наивно да се као зрео човјек ослањам само на свој занат сценског перформера – констатује Пушић и додаје – Ја сам у том занату одличан, волим га, али предност је што знам да радим и друге ствари од којих могу да живим удобније него од заната путујућег забављача. У епохи брзих промјена није лоше бити мајстор неколико дијаметрално различитих заната.

Његов живот током карантина изгледао је „тихо“.

– Тишина ми је јако пријала. Нисам од дјетињства доживио такву тишину. Могао сам опет да чујем самог себе, своје „унутарње“ гласове. Радио сам музику, писао текстове, свирао, чак и прочитао неку антологију пољске сатире, и неколико збирки прича Бранка Ћопића – иако белетристику ријетко читам – присећа се Пушић својих активности за време ванредног стања и додаје да је морао да буде у „самоизолацији“ двадесетак дана јер је 15. марта дошао из Црне Горе.

Ограничавање слободе кретања није баш лако поднео, нити разумео као рационалну меру, с обзиром да његове усамљеничке шетње или одлазак на једрење не подразумевају никакве контакте.

– Ипак, тјешио сам се тиме да мјере нису креиране према мени и мом карактеру, него према просјечном грађанину који има пуно контаката, па сам то прихватио са философском дистанцом, тјешио се миром и величанственом тишином – истиче Пушић и додаје да је у изолацији завршио песму – и то у три верзије. Резултат можете погледати на Јутјубу под називом: „Рамбо Амадеус – Платиш 1 Добијеш 2 (пута 3) верзија Фркет, Албум Брод Будала“.

Како каже, читавој његовој екипи било супер да се неким послом заокупе.

И примећује да живи прилично изоловано, али с обзиром на то да су у време пандемије и сви остали били изоловани, имао је више мира, па је могао боље да ради, креира, измишља, конципира, машта.

– Подсјећам, ја живим од својих измишљотина, па су самоћа и мир ту неопходни, баш као земљи пригушујући слој балеге, да би рађала – указује он.

После укидања ванредног стања, мало тога се у његовом дневном распореду суштински променило. Ујутро мејлови, текстови, па студио. По подне одлазак на једрилицу. Слично као у ванредном стању, само без оне феноменалне хипнотишуће тишине.

– Генерално, највише сам се обрадовао чињеници да сам задржао спори темпо. Прије почетка пандемије баш сам био растрзан на милион страна и обавеза, плашио сам се да не упаднем у ту центрифугу одмах по укидању мјера, срећом, успјевам да држим узде у својим рукама. Видјећемо кад почну концерти да ли ћу успјети да останем у овом „цоол“ режиму – прича Пушић и констатује – Надам се да ме сопствена сујета и амбиција неће убацити опет у свој немилосрдни вортеx.

Упитан шта мисли о једној од ретких позитивних последица пандемије – опоравку природе, он запажа да је то нажалост само привремено и да се човекова јурњава за профитом може зауставити само нуждом. Ипак, примећује, фрапантно је колико мало природи треба за опоравак.

– Било би савршено кад би једном годишње на мјесец дана био заустављен читав свијет. Уз добру припрему – вјерујем да би већина уживала. У априлу је у свијету смањена емисија угљен-диоксида за 17 процената, што се видјело и голим оком, погледом у небо. Дунав и Сава били су плави – подсећа Пушић.

На питање да ли је из тога човечанство извукло неку поуку, па да сада можемо да очекујемо брижнији однос човека према екосистему, или ће све бити повратак на старо, Пушић одговара да „само нужда закон мијења“.

– Џабе промјена сензибилитета код обичних људи када власници средстава за производњу не показују намјеру да нешто мијењају у страху да им се не смањи профит. Не морамо даље – на читавом Балкану је изолација искориштена да се у тишини започне изградња штетних деривационих мини-хидроелектрана на многим планинским потоцима и ријекама – истиче он.

Када је деловање медицинских радника током епидемије у нашем друштву у питању, њему се чини да је здравствени систем показао способност да сасвим успешно изађе на крај са корона изазовом, и да је спровођење мера било прилично ефикасно.

– Без обзира што сам увијек критички настројен – било би неумјесно тражити пропусте у прилично ефикасно спроведеној акцији, која је тражила и храброст и људске жртве људи на терену. Здравствени радници, љекари, респект. Такође, очигледно је да су економске и здравствене потребе у овом случају сасвим супротстављене, па одлуке наизмјенично служе борби против пандемије или опоравку економије, што грађанима није објашњено јасно, једноставно и отворено – указује он и објашњава да је то доводило до конфузије и отпора у спровођењу мера.

Пушић додаје да је одсуство мере и сталожености у медијским наступима владара стварало додатну психозу међу грађанима.

– На крају, владајућа гарнитура ипак није успјела да сакрије свој афинитет према тоталитаризму, мјере су могле да буду много суптилније а једнако дјелотворне, баш као у региону, што је данас, на крају баладе, постало сасвим јасно – закључује Рамбо и констатује да се „не прави генерал послије битке“ – јер је на време јавно, на друштвеним мрежама предлагао суптилније а једнако ефикасне мере изолације и ограничења кретања.

Према његовим речима, ригорозно, неселективно временско ограничење кретања само је стварало додатне гужве по маркетима, и било је заиста трагикомично гледати потпуно пусте улице и паркове и препуне самопослуге истовремено, јер што је краће било њихово радно време, то су, по логици ствари, гужве биле веће.

– Корона је показала да човјечанство није некакав организован систем, већ хаотична гомила без јасне концепције и дугорочног плана. Мислим да услови на планети морају да постану много гори, да би нужда напокон притјерала свијет да се темељно реорганизује. Та нужда ће, климатским промјенама, ускоро бити видљива свима, па промјене сигурно слиједе – сматра Пушић.

Он додаје да смо доста добро прошли и да се показало да држава има доста сопствених ресурса, као и то да је у условима кризе прилично отпорна, јер пре свега има своју храну и енергију, није зависна од увоза.

– То су стратешке предности, волио бих у блиској будућности да видим хиљаде малих газдинстава, енергетски независних, који производе храну за одабрано тржиште, па и усред града, зашто да не, било би ми јако симпатично кад бих на крововима зграда и терасама видио да се гаји зачинско биље, зелена салата, љуте папричице, лимун. Баштованство релаксира људе, а повећава укупну отпорност државе на кризе којих ће бити, с обзиром на климатске промјене и све оно што оне доносе – закључује Антоније Пушић, Рамбо Амадеус.

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]