Хроника

Рамуш Харадинај тражи привремено ослобађање до суђења

Штампа
уторак, 03. август 2010.

Бивши заповедник ОВК Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над Србима, Ромима и Албанцима на Косову 1998, затражио је данас од Хашког трибунала да буде пуштен на привремену слободу до поновљеног суђења.

Браниоци у захтеву тврде да се Харадинај "добровољно предао" Еулексу 19. јула, пошто му је предочено да је Трибунал наложио његово привођење на изрицање пресуде по жалби тужилаштва.

Трибунал је, по изрицању пресуде којом је 21. јула наложено делимично понављање суђења, саопштио да је Харадинај био "ухапшен" на Косову.

Одбрана такође наводи да, ако буде пуштен из притвора Трибунала, Харадинај неће представљати опасност за сведоке и жртве, као и да не постоји ризик од његовог бекства.

"Нема доказа" да је угрожавање иједног сведока било последица пуштања на слободу Харадинаја уочи првостепеног суђења, пише у поднеску одбране.

Харадинај је, после првобитне добровољне предаје, у јуну 2005. године, одлуком Трибунала био на привременој слободи до почетка суђења у марту 2007, а било му је дозвољено и да се као лидер Алијансе за будућност Косова у ограниченој мери јавно бави политиком.

У данашњем поднеску, одбрана није поновила такав захтев.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо веће Трибунала наложило је да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана, од марта до септембра 1998.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженим Баљају и Брахимају на терет су стављена убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као и кршење закона и обичаја ратовања.

Апелационо веће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову указало је и судско веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Првостепеном пресудом, изреценом поцетком априла 2008. године, Харадинај и другооптузени Баљај ослобођени су кривице по свих 37 тацака оптузнице за злоцине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Децана 1998. Трећеоптужени Брахимај осуђен је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у логору ОВК у селу Јабланица.

Харадинај је, по оптужници, 1998-99. био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом "Црни орлови", а Брахимај је био члан главног штаба ОВК и заповедник притвора за заробљенике ОВК.

Суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извели 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005. непосредно пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај. У првом појављивању пред судијама, сва тројица су одбацили кривицу.

Трибунал је на привремену слободу до почетка суђења Харадинаја пустио 9. јуна 2005, а касније му је, на захтев одбране и упркос противљењу тужилаштва, дозволио да у ограниченој мери јавно наступа на Косову као лидер Алијансе за будућност Косова.

(Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]