РИА Новости: Вучић током састанка са Путином рекао да „Србија разматра могућност изградње нуклеарне електране и о томе већ преговара са Росатом“

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој територији и да о томе већ преговара са руском корпорацијом Росатом, пише руска агенција РИА.

Зашто је Србима потребна нуклеарна електрана, објекат је изузетно скуп и са становишта науке и са становишта финансија. За Београд, чији је спољни дуг близу 36 милијарди, изградња нуклеарне електране могла би да буде кап која ће потопити државни буџет. Срби не само да у потпуности задовољавају сопствене потребе за струјом – невероватан луксуз у пандемској Европи, већ је и продају у иностранству

Вест је објавила руска агенција РИА у тексту под насловом „Русија ће добити нуклеарну базу у Србији“.

Даље у тексту руске агенције не наводе се детаљи поменутих преговора, већ новинар Сергеј Савчук анализира да ли је Србија уопште потребна нуклеарна еклектрана.

„Рекло би се зашто је Србима потребна нуклеарна електрана, објекат је изузетно скуп и са становишта науке и са становишта финансија. Познато је да је пројекат белоруске нуклеарке коштао Минск десет милијарди долара, које је Москва издвојила у виду повољног кредита. За Београд, чији је спољни дуг близу 36 милијарди, изградња нуклеарне електране могла би да буде кап која ће потопити државни буџет. Штавише, Срби не само да у потпуности задовољавају сопствене потребе за струјом – невероватан луксуз у пандемској Европи, већ је и продају у иностранству.

Зашто је Србима потребна нуклеарна електрана када извозе струју?

Србија је према резултатима 2020. извезла шест терават-сати, од чега је трећина отишла у Чешку, двадесет одсто у Словачку, а остатак су по опадајућем редоследу купиле Северна Македонија, Мађарска и Бугарска. Београд је од овог извозног артикла зарадио скоро 50 милиона долара“, наводи аутор у тексту.

Међутим, овим поступком Србија систематски губи своју позицију на европском тржишту снабдевања електричном енергијом, а самим тим и политички значај.

Србија је према резултатима 2020. извезла шест терават-сати, од чега је трећина отишла у Чешку, двадесет одсто у Словачку, а остатак су по опадајућем редоследу купиле Северна Македонија, Мађарска и Бугарска. Београд је од овог извозног артикла зарадио скоро 50 милиона долара

Чим је званично саопштено да је пројекат Турски ток одобрен, Београд се одмах пријавио за учешће у њему. Штавише, изградња српске деонице од 400 километара, укључујући ископ испод нивоа канала Дунава, завршена је за рекордних 32 дана. Данас је овај део „тока“ већ у функцији и кроз њега се природни гас свакодневно допрема до Мађарске, што је омогућило Будимпешти да одбије транзит преко територије Украјине, са којом има дугогодишњи сукоб због кршење права становника Закарпатја. Од јануара ове године Гаспром је започео додатну испоруку гаса у Босну и Херцеговину, а Србија је поново кључна транзитна земља.

Ипак, са угљем је све много компликованије, оценује РИА.

Уколико Пољска у својој енергетској транзицији може да рачуна на значајну финансијску помоћ Брисела, Срби могу да се ослоне само на себе, пише агенција.

Управо из тог разлога Александар Вучић присуствује свим кључним догађајима, на овај или онај начин везаним за енергетику у Русији.

Пре тачно месец дана учествовао је на Руској енергетској недељи, током које се састао са Владимиром Путином и описао ситуацију са струјом у Европи као „страшну“ због наглог скока цена.

Још један догађај који је успео да прође незапажено због велике полемике и бескрајних дискусија које су се одвијале повдом гасовода Северни ток 2, јесте достизање пројектованог нивоа производње белоруске нуклеарне електране.

Упркос обећаном колективном бојкоту, показало се да су белоруски мегавати од виталног значаја за Украјину, па чак и за традиционално непријатељски Балтик. Русија је у самом центру Европе спровела сложен технички пројекат и са само пар реактора променила не само енергетску, већ и прекограничну политичку равнотежу, а Белорусија је постала кључни играч у региону.

Наравно, пише РИА, Русија не може себи да приушти рад по совјетској методи, када су савезници у Варшавском блоку били практично преплављени новцем, али ће Росатом и Министарство финансија несумњиво наћи предлоге који би били корисни за обе стране. На крају крајева, нуклеарна електрана није кућа у компјутерској игрици која се може изградити притиском на дугме, а животни век модерне нуклеарне електране је најмање педесет година.

Сведоци смо историјског помака, када политички утицај дуги низ година није одређен размештањем још једне војне базе, већ изградњом кључних производних објеката, не само способних да донесу профит за земљу, већ и да јој омогуће да демонстрира своју силу суседима.

Србија то није прва схватила, али је имала довољно самосталности и здравог разума да извуче прави закључак, наводи се у тексу агенције РИА.

Подсећамо, Александар Вучић јуче се састао са руским председником Владимиром Путином.

(Нова.рс)