четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Роберт Хантер:Било какав потез Русије против Украјине ујединио би НАТО против њих
Хроника

Роберт Хантер:Било какав потез Русије против Украјине ујединио би НАТО против њих

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 15. децембар 2008.

Уколико руски председник Дмитриј Медведев буде наставио политику свог претходника Владимира Путина, тешко да ће доћи до знатнијег побољшања односа Русије и Запада, каже Роберт Хантер високи саветник Корпорације РЕНД и бивши амбасадор САД у Бриселу и седишту НАТО-а.

„Мислим да је овде у Сједињеним Државама опште прихваћено мишљење да је акција Русије у Грузији неприхватљива, без обзира да ли је тај потез био испровоциран или не. Да би Русија била прихваћена као легитимни међународни актер, мора не само да призна границе и потребе Грузије, него да покаже то исто у односу на Украјину, која је можда још важнија. Руси морају да схвате да би било какав потез против Украјине стварно ујединио Северноатлантски савез против њих. Надамо се да до тога неће доћи."

Међутим, Хантер истиче важност обнављања добрих односа Запада и Русије.

„Постоји уверење да је конструктивно ангажовање Русије на међународној сцени добро не само за даљу еволуцију Русије него и за нас на Западу. Постоји низ питања на којима је потребно да сарађујемо, као што су контрола наоружања, Иран, Централна Азија, Авганистан, глобално загревање. Надамо се да ће Русија умети да донесе праве одлуке о својој будућности."

По речима нашег саговорника, приговори Кремља да му Европа и САД не указују дужно поштовање, нису увек реални.

„Не можемо да испуњавамо жељу Русије да поново успостави своје бивше царство. Русија мора да почне да размишља у категоријама 21, уместо 19. столећа. Али, ако је реч о сарадњи у вези са контролом наоружања, обнављању заједничког савета Русије и НАТО-а, нормализовању односа са Европском унијом, све су то добре идеје.  То важи и за низ других заједничких акција, укључујући међународни Квартет за Блиски Исток или питање Авганистана. Запад ће указати дужно поштовање Русији и њеном конструктивном доприносу, али не може да прихвати њене потезе који доводе у питање независност, територијални интегритет и међународни положај других земаља."

Бивши амерички амбасадор изражава наду да ће после међународне осуде и изолације због упада у Грузију, Кремљ променити курс.

„Надамо се да је господин Путин научио лекцију са Грузијом. Он је мислио да је то забачено подручје са незрелим лидером и да ником неће бити важно. Хтео је да стекне поштовање, освети се због независности Косова, спречи стационирање америчког ракетног штита у Пољској и Чешкој Републици. Уверен сам да није очекивао да ћемо Европљани и ми реаговати тако сложно. Русија не може себи да дозволи изолацију, јер она изискује високу економску цену. Цена енергената пада, а глобална финансијска криза већ кошта Русију више од 250 милијарди долара. После инцидента са Грузијом, нико на Западу више нема поверења у Русију и све мање улаже у њену економију.  Запад већ увелико планира дугорочну стратегију развијања алтернативних енергетских извора, да би се ослободио зависности од руске нафте и земног гаса. То су све последице упада у Грузију. Међутим, Русији врата остају отворена. Она без тешкоћа може да поврати статус легитимног актера на светској позорници. Она је важна земља."

Наравно, само Русија може да одлучи о својој даљој улози и месту у свету, закључује Роберт Хантер.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер