Robert Hanter:Bilo kakav potez Rusije protiv Ukrajine ujedinio bi NATO protiv njih

Ukoliko ruski predsednik Dmitrij Medvedev bude nastavio politiku svog prethodnika Vladimira Putina, teško da će doći do znatnijeg poboljšanja odnosa Rusije i Zapada, kaže Robert Hanter visoki savetnik Korporacije REND i bivši ambasador SAD u Briselu i sedištu NATO-a.

„Mislim da je ovde u Sjedinjenim Državama opšte prihvaćeno mišljenje da je akcija Rusije u Gruziji neprihvatljiva, bez obzira da li je taj potez bio isprovociran ili ne. Da bi Rusija bila prihvaćena kao legitimni međunarodni akter, mora ne samo da prizna granice i potrebe Gruzije, nego da pokaže to isto u odnosu na Ukrajinu, koja je možda još važnija. Rusi moraju da shvate da bi bilo kakav potez protiv Ukrajine stvarno ujedinio Severnoatlantski savez protiv njih. Nadamo se da do toga neće doći."

Međutim, Hanter ističe važnost obnavljanja dobrih odnosa Zapada i Rusije.

„Postoji uverenje da je konstruktivno angažovanje Rusije na međunarodnoj sceni dobro ne samo za dalju evoluciju Rusije nego i za nas na Zapadu. Postoji niz pitanja na kojima je potrebno da sarađujemo, kao što su kontrola naoružanja, Iran, Centralna Azija, Avganistan, globalno zagrevanje. Nadamo se da će Rusija umeti da donese prave odluke o svojoj budućnosti."

Po rečima našeg sagovornika, prigovori Kremlja da mu Evropa i SAD ne ukazuju dužno poštovanje, nisu uvek realni.

„Ne možemo da ispunjavamo želju Rusije da ponovo uspostavi svoje bivše carstvo. Rusija mora da počne da razmišlja u kategorijama 21, umesto 19. stoleća. Ali, ako je reč o saradnji u vezi sa kontrolom naoružanja, obnavljanju zajedničkog saveta Rusije i NATO-a, normalizovanju odnosa sa Evropskom unijom, sve su to dobre ideje.  To važi i za niz drugih zajedničkih akcija, uključujući međunarodni Kvartet za Bliski Istok ili pitanje Avganistana. Zapad će ukazati dužno poštovanje Rusiji i njenom konstruktivnom doprinosu, ali ne može da prihvati njene poteze koji dovode u pitanje nezavisnost, teritorijalni integritet i međunarodni položaj drugih zemalja."

Bivši američki ambasador izražava nadu da će posle međunarodne osude i izolacije zbog upada u Gruziju, Kremlj promeniti kurs.

„Nadamo se da je gospodin Putin naučio lekciju sa Gruzijom. On je mislio da je to zabačeno područje sa nezrelim liderom i da nikom neće biti važno. Hteo je da stekne poštovanje, osveti se zbog nezavisnosti Kosova, spreči stacioniranje američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici. Uveren sam da nije očekivao da ćemo Evropljani i mi reagovati tako složno. Rusija ne može sebi da dozvoli izolaciju, jer ona iziskuje visoku ekonomsku cenu. Cena energenata pada, a globalna finansijska kriza već košta Rusiju više od 250 milijardi dolara. Posle incidenta sa Gruzijom, niko na Zapadu više nema poverenja u Rusiju i sve manje ulaže u njenu ekonomiju.  Zapad već uveliko planira dugoročnu strategiju razvijanja alternativnih energetskih izvora, da bi se oslobodio zavisnosti od ruske nafte i zemnog gasa. To su sve posledice upada u Gruziju. Međutim, Rusiji vrata ostaju otvorena. Ona bez teškoća može da povrati status legitimnog aktera na svetskoj pozornici. Ona je važna zemlja."

Naravno, samo Rusija može da odluči o svojoj daljoj ulozi i mestu u svetu, zaključuje Robert Hanter.

(VOA)