четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Роберт Хенд: Разговори Београда и Приштине би требало да буду „техничке природе“
Хроника

Роберт Хенд: Разговори Београда и Приштине би требало да буду „техничке природе“

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 11. децембар 2010.

Саветник конгресне Комисије за европску безбедност и сарадњу Роберт Хенд осврнуо се у разговору за Глас Америке на предстојеће изборе на Косову и односе Сједињених Држава са земљама Западног Балкана.

Хенд: “Прекјуче је одржан претрес Хелсиншког одбора о земљама западног Балкана, на коме је учествовао и заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију Том Кантримен, који се у свом излагању фокусирао на америцку политику према земљама региона. Говорећи о Србији, он је рекао да је посета државне секретарке Хилари Клинтон Београду у октобру имала за циљ да покаже да су САД заинтересоване за обнављање  тешњих односа са  Србијом, што је врло позитиван корак у билатералним односима, са могућношћу њиховог даљег унапредјења.

Постоје нека питања која би допринела даљем унапредјењу односа, а са моје тачке гледишта, то је пре свега даљи напредак у сарадњи Београда са Хашким трибуналом. Друго питање је Косово и сада би требало видети како ће се ствари развијати током и након избора у светлу постојећих тензија. Ако избори продју без проблема и почну преговори измедју Београда и Приштине, то ће допринети даљем унапредјењу односа САД-Србија.”

Глас Америке: Шта Вашингтон очекује од косовских избора, а потом и преговора измедју Београда и Приштине?

Хенд: “Разговори би требало да буду ‘техничке природе’, фокусирани на договорена питања и ако обе стране схвате да нека ‘важнија питања" нису предмет разговора, то ће бити веома добар сигнал јер ће то показати добру вољу и медјусобно поштовање, што би могло да резултира практичним добробитима за све градјане. Пошто се ради о деликатним техничким питањима, можда неће доћи до брзих споразума и не би требало журити да се постигну споразуми само ради постизања споразума. Медјутим, ако две стране буду покушале да политизирају разговоре ради других за њих важнијих питања, то би могло да нашкоди преговорима.”

Глас Америке: Како Црна Гора напредује у процесу придруживања Европској  унији и НАТО-у и да ли има икаквих препрека?

Хенд: “Као независна земља мање од пет година, Црна Гора је у том временском  периоду остварила врло добар напредак у остварењу својих аспирација, посебно у погледу Европске уније, као и сарадње са НАТО-м. Препоручено је да Црна Гора добије статус кадидата за чланство у ЕУ. Највећи изазови за Подгорицу су поштовање владавине закона и организовани криминал и корупција, који су присутни у земљи већ дуже време.

Медјутим, црногорски функционери раде на решавању тих проблема, што није лако у тој земљи с обзиром на њену друштвену структуру, менталитет и културу. Уверен сам да Црна Гора искрено жели да буде део Европе, да ће она бити у стању да превазидје ове препреке и да је у том погледу отишла доста далеко у поредјењу са неким другим земљама у региону.”

Глас Америке: Како оцењујете питање евро-атланских интеграција Босне и Херцеговние у светлу њених унутрашњих и спољних изазова?

Хенд: “Мислим да постоје изазови. Након почетног напретка у првом делу ове деценије, током протеклих 5 година, прогрес је заустављен или је чак дошло до враћања уназад. Имате унутрашње изазове, мада постоји известан оптимизам да Босна и Херцеговина може да превазидје неке од тих проблема. Главни разлог томе је завршетак избора у октобру јер је то означило крај једног изборног циклуса током којег се могло учинити мало због политичких кампања и превирања.

Друго, резултати су такви да би народи Босне и Херцеговине могли да пронадју заједнички језик за сарадњу, што би са своје стране могло да послужи као основа за формирање нове владе на федералном нивоу. Након тога би могло да се крене у правцу дискусија о уставнрим реформама, о променама у погледу људских  права и потреби да Босна постане функционалнија ако жели да се бржи прикључи Европи. Постоји очекивање да је ово можда моменат када је могуће постићи напредак и када не би требало пропустити добру прилику која се пружа у светлу већ унапредјених односа измедју Србије и Хрватске. Желео бих да се у тај процес укључи и Босна и Херцеговина, а да суседне земље упуте јасну поруку да је то независна држава чији територијални интегритет ће бити поштован и чија будућност ће бити у Европи.”

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер