Родољуб Шабић: Избор повереника остаје под политичком контролом

Адвокат Родољуб Шабић оценио је да коначна верзија Нацрта закона о измена и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја не садржи решења за главне проблеме уочене у досадашњој пракси.

Шабић, који је био повереник за информације од јавног значаја, рекао је да је коначна верзија нацрта закона ипак много боља од оне с којом се ушло у јавну расправу.

„Парадоксално је али тачно да се та релативно добра оцена заснива не толико на новим решењима која представљају побољшања колико на одустајању власти од неких решења на којима се дуго инсистирало, а тек на крају одустало“, казао је он.

Као добра решења у нацрту, Шабић је навео проширење круга законских обвезника.

„У обвезнике се сврставају сва привредна друштва у већинском државном власништву било ког органа власти, појединачно или у збиру и тзв. ‘ћерке фирме’ и сва друга правна лица основана од стране наведених али, први пут, и физичких лица као што су јавни бележници и извршитељи, која врше делатност од општег интереса или имају јавна овлашћења, у вези с информацијама које се тичу тих делатности и овлашћења“, истакао је адвокат.

Он наводи да су аутори нацрта игнорисали чињеницу да има више случајева где је држава мањински власник предузећа која располажу јавном имовином велике вредности.

Држава у „Београду на води“ има 32 одсто власништва, иако је у њега унела грађевинско земљиште неупоредиво вредније од улога страног приватног партнера

„На пример држава у ‘Београду на води’ има 32 одсто власништва, иако је у њега унела грађевинско земљиште неупоредиво вредније од улога страног приватног партнера. У таквим случајевима омогућавање права јавности на приступ информацијама било би сасвим оправдано“, оценио је Шабић.

Добра оцена важи, додао је бивши повереник, и за увођење информатора о раду за значајан број органа власти.

„Убудуће би то требало да буде случај са локалним јавним предузећима и бројним јавним установама. Корисно решење је и овлашћење повереника да покреће прекршајне поступке“, рекао је он.

Шабић је нагласио да су нека решења, као што је начин избора повереника за и информације од јавног значаја и заштиту података о личности, „лицемерна“.

„Поступак избора, без обзира на увођење ‘јавног позива заинтересованим’ сасвим очигледно остаје под политичком контролом, односно у потпуности зависи од воље владајуће странке, она и кандидује и бира повереника“, објаснио је адвокат.

Највећа слабост нацрта закона је евидентна неспремност да се заиста решавају проблем принудног извршења одлука повереника и проблем неодговорности за кршење закона

По његовим речима, највећа слабост нацрта закона је евидентна неспремност да се заиста решавају проблем принудног извршења одлука повереника и проблем неодговорности за кршење закона.

„Акутан је проблем непоступања по решењима повереника. Број неизвршених решења последњих година прешао је 25 одсто укупног броја и то свакако наглашава значај потребе њиховог принудног извршења“, казао је Шабић.

Међу одредбама, која извесно фактички смањују достигнути ниво права на приступ информацијама, додао је он, вреди поменути ону која сврстава Народну банку Србије у круг органа против којих због ускраћивања информација није могуће изјавити жалбу Поверенику, већ само повести управни спор.

„Главни квалитет последње верзије нацрта закона је то што су аутори одустали од ретроградних и потенцијално опасно коруптивних решења. Ако закон буде усвојен са садржином истоветном нацрту, могли би рећи да нисмо незадовољни“, закључио је Родољуб Шабић.

(Н1)