РТС: Да ли је споразум Београда и Будимпеште корак ка војном савезу

 Србија и Мађарска улажу годинама у војну индустрију, а документ који је пре два дана потписан представља усаглашен план активности, а реч је о синергијском пројектовању, каже за РТС помоћник министра одбране Предраг Бандић. Споразум Београда и Будимпеште има садржај који може да прерасте у нешто више од тога, напомиње Бандић. Овим Србија промовише дијалог као основни механизам да се развија безбедност на овом простору, наводи Бандић

Министри одбране Србије и Мађарске потписали су Споразум о стратешкој сарадњи у области одбране између две државе.

Војно-војна сарадња огледаће се кроз реализацију билатералних и мултинационалних вежби, војнотехничку сарадњу у областима набавке система и средстава наоружања.

Помоћник министра одбране Предраг Бандић је рекао за РТС да документ који су потписала два министра одбране у присуству председника Србије одражава континуитет у веома садржајној сарадњи области одбране између Србије и Мађарске.

"То представља годишњу операционализацију стратешког споразума који садржи јасно прецизиране 32 области међусобне сарадње које се годинама развијају уз обострани интерес. Стога овај документ који је потписан пре два дана представља усаглашен, прецизно дефинисан план активности, од 79  активности, усмерених да се у тим наведеним областима развија међусобна сарадња на један активан начин“, каже Бандић.

Заједничке активности припадника војске из Србије и Мађарске

Реч је и широком спектру активности у 32 области. Ту се, како каже Бандић, не говори само декларативно као у неким другим документима, већ веома прецизно о обукама које ће проводити припадници Војске Србије у Мађарској, на пример, на хеликоптерским полигонима, на симулаторима, у центрима за мировне операције. На обе стране ће се припремати снаге за одлазак у мировне операције.

"Биће ту и веома садржајне обуке снага копнене војске, али и у центрима изузетности као што је центар АБХО у Крушевцу и у Мађарској. Ту се помиње и војна географија, међусобне размене података у историји, али и стратегијско планирање два министарства одбране у савременом контексту геополитичких ситуација“, наводи Бандић.

О војној индустрији

Бандић каже да је војна индустрија посебан аспект овог споразума и она представља једну хармонизацију напора две државе да осавремене своју одбрану и војску и да у њу на адекватан начин улажу.

"У овом тренутку је то веома битно и то јесте један међународни тренд и регионални тренд који подразумева јачање сопствене одговорности за сопствену безбедност. Мађарска и Србија улажу већ годинама у своју одбрамбену индустрију и обнављање и модернизацију одбрамбених капацитета. Овде се ради о једном синергијском пројектовању у којем ће се пројекти две стране међусобно приближити у обостраном интересу“, додаје помоћник министра одбране.

Линкс, Пантер, Л-39 НГ...

Каже да би требало имати у виду да Србија годинама улаже у војну индустрију а резултати таквог улагања су веома видљиви. 

"С друге стране, имате Мађарску која годинама улаже у набавку новог наоружања и подстицање своје војне индустрије. Тако Мађари сада говоре о набавци најсавременијих тенковских оклопних средстава, борбених возила - Линкс, Пантер. Школско-борбени ваздухоплов Л-39 НГ је ваздухоплов који је непосредно изашао из производње. То је једно савремено борбено средство најмодернијег карактера којим се Војска Мађарске наоружава и који представља платформу за разговоре у будућности“, указује Бандић.

Подвлачи да је реч Л-39 НГ – "скајфокс", који је један од најмодернијих ваздухоплова данас у домену обуке пилота и онда се отварају могућности заједничке обуке, као што смо већ успоставили заједничку обуку пилота хеликоптера.

"Очекују нас ове године две велике вежбе са мађарском страном у којима ће наша војска учествовати у вежбовним активностима под окриљем ЕУ у Мађарској, али и наше самосталне вежбе трагања и спасавања између два ваздухопловства“, рекао је Бандић.

Која политичка порука се шаље овим споразумом

Бандић напомиње да две земље имају одговоран, прагматичан приступ регионалној безбедности.

"Србија већ годинама веома активно учествује у свим платформама и форумима регионалне безбедности, покушавајући да промовише дијалог и економски развој као основне механизме за превазилажење отворених питања. С друге стране имате Мађарску која веома активно учествује у свим мерама, предузетим да се очува регионална безбедност. Они су веома активни у мисији Кфор", каже Бандић.

"Не можемо ни заборавити да ово подстиче једно разумевање и добросуседске односе, јер велики број грађана Републике Србије је мађарске националности и обрнуто. Ово је један договор добре намере и слања добре поруке како се прагматично и одговорно приступа регионалној безбедности", подвукао је Бандић.

Да ли је то одговор на документ из Тиране 

Одговарајући на питање да ли споразум Београда и Будимпеште представља неку врсту одговора на провокацију коју представља декларације о војној сарадњи Загреба, Тиране и Приштине, Бандић је рекао да је ово далеко садржајнији и квалитетнији споразум вишег нивоа.

"Тај споразум који је тамо потписан представља један декларативан акт о сарадњи који, поред тога што у својој суштини има провокацију усмерену ка Србији, вређа и међународне институције и организације и показује један неодговоран однос према регионалној безбедности, јер има потенцијал да продуби међусобно неразумевање на овом простору. Без икаквог поштовања Резолуције 1244, без поштовања чак и заједничке политике и платформе НАТО-а према том питању која је ограничена ставовима четири земљане непризнавача, две чланице НАТО-а сада третирају у том споразуму привремене институције у Приштини на начин који представља директну провокацију према Србији“, каже он.

Према његовим речима, садржај споразума са Мађарском, у својој преамбули садржи Хелсиншки завршни акт и Повељу Уједињених нација. Пита шта садржи овај споразум између ова три потписника и одговара – ништа.

"Поништава ставове у Уједињеним нацијама. Он је подељен на четири области, од којих је четврта заиста проблематична, јер позива на укључивање Приштине у чланство у НАТО и Партнерство за мир“, наводи Бандић.

Споразум Београда и Будимпеште корак ка војном савезу?

"Оај споразум свакако има садржај и форму која може да прерасте и у нешто више од тога. Али ми не смемо заборавити да је Србија чврсто на позицији војне неутралности, а да је Мађарска један посвећени члан НАТО-а и у том смислу, уважавајући те две чињенице, свакако се може размишљати о даљем развоју овог споразума“, истиче Бандић.

Подвлачи да није реч о новом звецкању оружјем. "Ово је добронамерна порука читавом региону, један облик добронамерног поступања одговорних чинилаца регионалне безбедности који промовишу међусобно уважавање, поверење, јачање међусобних веза и заједничко промишљање о безбедности региону“, додаје он.

"Србија промовисањем своје одговорне политике према региону и стварањем савеза са својим суседима и консултацијама са својим суседима још једном промовише дијалог као основни механизам да се и међусобно поштовање, да се развија безбедност у овом простору и да се негује међусобно разумевање. То омогућава заједнички економски развој и бољи просперитет свих грађана Балканског простора“, закључио је Бандић.

(РТС)