Русија и Словенија потписале споразум о Јужном току

ЉУБЉАНА/МОСКВА – Председници влада Русије и Словеније Владимир Путин и Борут Пахор потписали су у Москви споразум о сарадњи у изградњи и коришћењу гасовода Јужни ток у Словенији.

Са словеначко-руским споразумом заокружена је траса гасовода којем су већ приступиле Италија, Грчка, Бугарска, Србије и Мађарска, пренела је словеначка агенција СТА.

Гасовод Јужни ток би требало да буде стављен у функцију 2015. године када би гас из њега требало да добију и словеначки корисници.

Словенија и Русија су споразум о гасоводу Јужни ток – заједничком пројекту руског Гаспрома и италијанске компаније ЕНИ – завршили у прошли петак, а разговори о учешћу Словеније у пројекту су почели у пролеће 2008. године.

Пројекат мора бити још ратификован у парламенту Словеније.

У складу са споразумом, руски Гаспром и словеначка компанија Геоплин плиноводи ће основати заједничко предузеће у којем ће свако имати пола учешћа, а седиште предузећа, које ће градити гасовод кроз Словенију, биће у тој држави.

Заједничко предузеће ће морати да буде сертификовано према правилима за све системске операторе, власнике инфраструктуре, који врше јавну функцију.

Заједничко предузеће неће смети да има посебан порески статус, који је желела руска страна, а полагаће право на надокнаде у случају додатних месечних оптерећења, али само док то још дозвољавају европска правила за државну помоћ.

Још увек се не зна куда ће прилазити траса кроз Словенију, што би требало да буде одређено студијом о изводивости пројекта, коју припремају Гаспром и Геоплин плиноводи и која би требало да буде завршена идуће године.

Гасоводом Јужни ток би годишње требало да буде транспортовано 63 милијарде кубних метара гаса. Пројекат је оцењен на око десет милијарди евра, а према неким оценама ће достићи два пута толико.

Према плану Јужни ток чине два крака, први из Русије испод Црног мора до Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије, Словеније до Италије, и други, који би се одвојио у Бугарској за Грчку и испод Јадранског мора ишао за јужну Италију.

Са гасоводима Јужни ток и Северни ток, који ће ићи испод Балтичког мора преко руског Виборга до немачког Грајфсвалда, Русија жели да ојача присуство на европским тржиштима.

Русија би Европи обезбедила сигурније снабедавње земним гасом јер би заобишла Украјину са којом је неколико година водила спорове око транспорта гаса.

(Бета)