Руски патријарх Кирил: Јединство народа Русије, Украјине и Белорусије основа словенског јединства

Првојерарх Руске Православне цркве  је позвао  народе Русије, Украјине и Белорусије да чувају културно, духовно  и вредносно јединство. На Дан пријатељства и јединства Словена, који се традиционално обележава у три земље бившег СССР-а 25. јуна, патријарх Кирил је отворио фестивал Словенско јединство. Већ у току више од 40 година тај се широки међународни форум одржава 200 километара од руског града Брјанск, где се укрштају границе три републике.

Место фестивала није одабрано случајно. Ту је 1969. године био подигнут споменик Пријатељства словенских народа. Од тог времена сваке године  том споменику долазе  десетине хиљада Руса, Украјинаца и Белоруса да би се подсетили не само на заједничко порекло, већ и сведочили о вишевековном пријатељству.

Ове године се неколико пута повећао број оних који су одлучили да посете фестивал. Дошли су људи и из најудаљенијих области, из различитих региона. Неколико дана пре почетка форума у брјанским шумама није више било места где би се разапео шатор.

- Овај фестивал, за разлику  од многих других акција, не долази одозго. Он је одраз унутрашње потребе људи да се сваке године виде управо на овом месту, да осете да су присни, да демонстрирају наше јединство, - истакао је патријарх Кирил, и наставио:

Само реч јединство, када се користи у вези са братским народима, понекад  изазива различите политичке коментаре, они су често неправедни, глупи, сурови и опасни. У чему се састоји наше јединство и да ли оно постоји? Сведочимо да оно постоји, оно је рођено у моменту настанка живота у нашем заједничком дому – Светој Русији. То је јединство Кијевског Крштења, када је свети благоверни и равноапостолни кнез Владимир, крстивши Русију, ударио тиме темељ постојања  хришћанске вишенационалне државе, која је обухватала различита племена, уједињена заједничком вером и у то време заједничким језиком.

Ако данас уложимо максималне напоре ради очувања заједничког културног и духовног простора, сачуваћемог основу, на којој су никле Русија, Украјина, Белорусија.

Нико не може да негира чињеницу  постојања заједничког темеља у животу три братска народа, а данас три братске државе. Ми смо тада јаки, када не слабимо темељ, већ га чувамо да не би све три зграде изгубили чврстоћу независно од ветрова, невремена, а чак и земљотреса.

Последњих година у РПЦ се разрађује  низ мера ради учвршћења јединства народа. Ту спадају и  развој културне и духовне сарадње међу државама, и учвршћење међуграничних веза, и то не само на нивоу епархија РПЦ, већ и на државном нивоу, одржавање заједничких  богослужења и заједничке прославе, повезане с годишњицама цивилне историје земаља и црквеним празницима. Разрађују се такође нове маршруте за ходочаснике на територији три републике. Покренуто је  питање и о изградњи православних храмова на  граничним територијама. Активно се заједно ради и у социјалној делатности цркве на територији Русије, Украјине, Белорусије: стварање црквених сиротишта, рехабилитационих центара за алкохоличаре и наркомане, нега болесника и људи поодмаклих година и много друго.

Према мишљењу патријарха Кирила, ако програми, које активно предлаже црква, буду подржани на међудржавном нивоу, то ће помоћи не само још већем духовном зближавању и уједињењу словенских народа, већ и спречавању политичких подела земаља.

Словени 25. јуна обележавају Дан пријатељства и јединства. Тај празник је повезан са заједничким пореклом, културним традицијама и обичајима групе народа, која је највећа у Европи.

Дан пријатељства и јединства Словена основан је пре више од 50 година. 1957. године је у Совјетском Савезу био одржан први Светски фестивал словенске омладине, који је постао међународни. Сваке године се он одржава на границе Русије, Украјине и Белорусије – у то време су оне биле републике Совјетског Савеза. После његовог распада празник је изгубио совјетско идеолошко обележје, зато је добило већи значај уједињење и очување културе и традиција Словена. Очувању извора помаже и то, што ти народи говоре сличним језицима, - испричао је у интервјуу Гласу Русије директор Института славистике РАН Константин Никифоров.

Сви се разумемо, када се полако говори. Друге језичке групе не могу да се разумеју попут Словена. Рецимо, фино-угорски народи. Нас уједињују језик, књижевност, култура. Данас се обнавља узајамна заинтересованост. Што се тиче идеје словенске културе, то је идеја  културне целине, идеја сарадње у области културе, науке, образовања.

Идеја словенског јединства је настала још у Кијевској Русији. У 17. веку се постављало питање стварања свесловенског језика – јединственог за све представнике тих народа.

Међутим, нас уједињује не само језик. Постоје заједничке црте и у таквој области као што је кухиња. Сваки словенски народ воли чорбу у више варијаната. Читавом свету су познате варијанте малих куваних пирошки од теста с различитим надевом и зачинима.

Много заједничког имају Словени и у култури: од фолклора све до националних ношњи, - истакао је кандидат филозофских наука, доцент Санкт-Петербуршке духовне академије Владимир Василик.

- Словени традиционално воле у народној ношњи белу и црвену боју. Они су јединствени и у поштовању према Николи Чудотворцу и  светом Ђорђу. И празноверја су им иста. У ствари,  Русија дугује јужним Словенима народну митологију.

Данас Словени насељавају територију Јужне и Источне Европе, Урала и даље све до руског Далеког истока. Словени живе  и у Закавказју, Средњој Азији, Западној Европи, Америци. Укупан њихов број износи више од 300 милиона.

(Глас Русије)