Шандор Егереши: Статут Војводине биће проглашен 14. децембра

НОВИ САД / ХОДМЕЗЕВАШАРХЕЉ – Председник Скупштине Војводине Шандор Егереши је у мађарском граду Ходмезевашархељу, поновио да ће нови Статут северне српске покрајине бити проглашен 14. децембра на седници парламента у Новом Саду, саопштено је у из Кабинета Егерешија.

„Статут Војводине је тренутни максимум који је могао да буде остварен, који ће, заједно са Законом о утврђивању надлежности Војводине, створити услове за бржи развој покрајине као модерне, грађанске, европске регије”, додао је Егереши на свечаној академији у том граду на југоистоку Мађарске.

Егереши је изразио очекивања да ће „у што скоријем периоду” бити донети и закони о имовини и финансирању надлежности пренетих на покрајину, како би „ојачали процеси децентрализације”.

Председник скупштине је, у том контексту, нагласио да је „веома поносан” што је донет Закон о националним саветима, као важан институционални оквир за очување идентитета националних заједница у Србији и који има „изразито европски карактер”.

„Тај закон је значајан напредак у сваком погледу и може да послужи као добар пример и многим државама у Европи”, истакао је Егереши, додајући да се тим правним актом прецизирају надлежности и начини финансирања националних савета, омогућава њихов несметани рад и уважавају суштински интересе националних заједница.

Егереши је у Ходмезевашархељу отворио свечану академију на којој су се представили уметници, хорови и културно-уметничка друштва мађарске националности из Бачке Тополе, Новог Сада и Бечеја.

Свечаност је организована као израз захвалности мештанима и челницима тог града, који су, након неуспеха референдума о двојном држављанству у Мађарској на данашњи дан пре пет година, одлучили да се симболично успротиве таквом исходу плебисцита додељивањем повеља почасног грађанина Ходмезевашархеља сваком грађанину мађарске националности у дијаспори који то жели.

Референдум о двојном држављанству, одржан 5. децембра 2004, иницирао је и прикупљањем довољног броја потписа грађана издејствовао Светски савез Мађара, мада су тада владајуће странке у земљи, Мађарска социјалистичка партија и либерални Савез слободних демократа, били против.

Већина бирача се сагласила с давањем двојног држављанства сународницима у окружењу, али је због мале излазности референдум проглашен неважећим.

Рачуна се да у државама суседима Мађарске, живи више од 2,2 милиона Мађара, једна петина становништва те земље.

После пораза у Првом светском рату Мађарска је тзв. тријанонским уговором изгубила, према неким подацима, преко 72 одсто територије на којој се простирала пре 1914, па је са 325.111 квадратих километара (км2) њена површина изнела 93.073 км2.

Ван предратне Мађарске је остало 64 одсто њених дотадашњих житеља, чији је број сведен са 20,9 милиона на 7,6 милиона.

Тада је ван граница Мађарске остало и 3,3 милиона или 31 одсто етничких Мађара, од укупно 10,7 милиона припадника тог народа.

(Танјуг)