Саша Ранђеловић: Број становника у Србији смањиће се у наредне три деценије за 15 одсто, или за милион грађана

 Број становника у Србији смањиће се у наредне три деценије за 15 одсто, или за милион грађана, рекао је професор Економкосг факултета у Београду Саша Ранђеловић.

Он је на представљању билтена "Квартални монитор" о утицају демографског пада на привредни раст у Србији и региону, рекао да ће смањење две трећине становника од тог броја бити последица негативног природног прираштаја, а једна трећина последица емиграције.

"Процењује се да ће до 2050. године број становика у Србији због емиграције бити мањи за пет одсто тако да ће само Албанија и Летонија имати веће смањење броја становника због емиграција", рекао је Ранђеловић. Додао је да ће "снажан пад броја становника утицати и на смањење контигента радне снаге у Србији за око петину, што је, иако нешто мало мање од просека земаља централне и југоисточне Европе, веома занчајно". 

Због смањња броја становништва и његовог старења, као и пада продуктивности, како је рекао, просечна стопа раста бруто домаћег производа (БДП) по глави становника у наредне три деценије у Србији биће нижа за око 0,8 процентних поена.

"То значи да ће БДП по глави становника до 2050. године бити мањи за готово четвртину", рекао је Ранђеловић.

Асистент на Економском факултету у Београду Немања Вуксановић је, говорећи о нивоу, динамици и неједнакости зарада у Србији, рекао да су просечне нето зараде номинално од 2001. године до 2018. године кумалитвно увећане за 687 одсто, што значи да је просечна нето зарада у просеку годишње расла за 38 одсто.

"Међутим, након искључења инфлације, добија се потпуно другачија слика о кретању просечне нето зараде у Србији јер је она кумулативно у том периоду порасла за 152 одсто, односно у просеку годишње око 8,5 одсто", рекао је Вуксановић.

Републички завод за статистику (РЗС) Србије, иако је, према његовим речима, променом методологије праћења стекао могућност да објављује податке о модалној заради, односно о заради коју прима највећи број запослених у Србији, те податке није учинио доступним.

Истакао је да је ипак РЗС објавио податак о модалној заради у једном од својих саопштења са почетка прошле године, у којем је наведено да је модална нето зарада за јануар 2018. годину износила око 26.000 динара.

"Овај податак указује на то да највећи број запослених лица у Србији прима зараду која је скоро двоструко мања од просечне зараде", рекао је Вуксановић.

Додао је да би се, према тој вредности могло закључити да највећи број запослених лица у Србији прима зараду која је приближна вредности минималне зараде. Како је оценио "на овакво стање је вероватно утицала 'сива економија', односно склоност малих и средњих предузећа и предузетника да владиним органима, укључујући Пореску управу, пријављују минималну зараду, иако је исплаћена већа".

(Бета)