четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Седамдесета годишњица страдања Срба у Јадовну, Борис Тадић на комеморацији
Хроника

Седамдесета годишњица страдања Срба у Јадовну, Борис Тадић на комеморацији

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. јун 2011.

Обележава се 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у велебитском селу Јадовно у Хрватској. Председник Србије Борис Тадић присуствоваће комеморацији жртвама тог концентрационог логора.

Председник Србије Борис Тадић присуствоваће у Јадовну у Хрватској обележавању 70. годишњице од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату. Комеморација у велебитском селу Јадовно, где су 1941. године усташе убиле неколико десетина хиљада људи, биће одржана код Шаранове јаме, а организатор је Српско народно вијеће (СНВ).

СНВ је позив да присуствује комеморацији упутио и хрватском председнику Иву Јосиповићу, али он, како је саопштило Вијеће, неће доћи, већ ће комеморацији, као његова изасланица, присуствовати Весна Пусић, председница Националног одбора Сабора задужена за евроинтеграције и председница Хрватске народне странке.

Јосиповић је прошле године у Јадовну одао пошту жртвама и изразио саосећање са свима који су на том страшном месту изгубили своје најмилије.

Комеморацији ће присуствовати и изасланик премијерке Јадранке Косор, министар културе Јасен Месић, председник СНВ Милорад Пуповац, председник Јеврејске општине Загреб Огњен Краус.

Присуствоваће и председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста (САБА) Хрватске Ратко Маричић, секретар Светске уније Макаби Макаб Карасе и Душан Басташић, председник удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке.

Председник Борис Тадић ће после комеморације у Јадовну обићи село Радуч, у близини Госпића, где ће посетити и кућу повратника Николе Калинића.

У Јадовну је од маја до августа 1941. године, за 132 дана постојања, убијено више од 40.000 људи, од којих 38.000 Срба.

Шаранова јама је само једна од 32 јаме на Велебиту у које су бацане жртве логора који је имао своје испоставе и у заливима Метајна и Слана на острву Пагу, где су лешеви жена и деце бацани у море.

Комеморацију у Јадовну организује СНВ у сарадњи са САБА, Горњокарловачком епархијом СПЦ, Удружењем "Јадовно 1941" и Координацијом јеврејских општина Хрватске.

Логор Јадовно основале су власти Независне државе Хрватске на планини Велебит, у Лици, убрзо по оснивању НДХ 1941. године. Јадовно је, уз Јасеновац, било највеће усташко губилиште у Другом светском рату.

Италијански сенатор Ајмоне Финестра каже да је тада био поручник, да је имао 21 годиину и да је видео масакр у Госпићу, Лици, Грачцу и Книну.

"Грачац је био у рукама усташа и сва околна села. Тамо смо затекли побијене цијеле фамилије, младе, старе, мушкарце, жене и децу", рекао је Финестра.

Историчар др Ђуро Затезало из Карловца прецизно је евидентирао, по имену и презимену, више од 10.000 убијених. Логор је, крајем августа 1941. затворила италијанска војска.

Жртве у јамама на Велебиту никада нису ексхумиране нити сахрањене.

"Зашто се ћутало? Зато сто нису хтели да знају истину, а све под изговором братства и јединства", навео је Затезало.

Логор је основао један од најближих сарадника Анте Павелића, Еуген Дидо Кватерник, а заповедник логора био је Стјепан Рубинић из Госпића.

Меморијални центар, подигнут десетак година после Другог светског рата на месту логора Јадовно, девастиран је почетком деведесетих. У Јадовну се налазио и споменик, рад вајара Ратка Петрића, уништен 90-их година, који је у међувремену обновљен и биће откривен данас.

Од прошле године потомци жртава с подручја целе бивше СФРЈ, окупљени у удружењу "Јадовно 1941", чије је средиште у Бањалуци, састају се на подручју Меморијалног центра Јадовно.

Помен жртвама Јадовна служи се од прошле године у Саборном храму у Бањалуци и у цркви Светог Саве у Београду.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер