Сергеј Лавров и Андерс Фог Расмусен: Русија и НАТО морају да сарађују

Сочи - НАТО и Русија морају да раде на јачању сарадње у Авганистану и борби против пиратства да би изградили чврсто партнерство оценио, генерални секретар Алијансе.

Андерс Фог Расмусен је оценио да некадашњи ривали из "Хладног рата" тај стадијум још нису достигли, али да ка њему напредују.

Представници 28 земаља чланица НАТО и Русије налазе се у црноморском летовалишту Сочи, где се одржава њихов самит. Главне теме разговора су ратови у Либији и Авганистану, као и планови САД да у Европи поставе антиракетни штит.

Русија је више пута до сад критиковала војну интервенцију НАТО у Либији, наводећи да је она нарушила резолуцију УН, којом је одобрена војна интервенција у тој северноафричкој земљи.

Војна интервенција у Либији почела је у марту, пошто је Савет безбедности УН "овластио земље чланице да предузму све неопходне мере за заштиту становништва и насељених подручја од напада" снага либијског лидера Моамера Гадафија.

Те мере су подразумевале увођење зоне забрањених летова изнад Либије и омогућавање брзог и несметаног пролаза хуманитарној помоћи у тој земљи.

Русија и НАТО треба да своје војне потенцијале, који су у време „хладног рата” испуњавали улогу узајамног одвраћања, преоријентише на заједничку борбу против заједничких безбедносних претњи, изјавио је данас шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Данас постоји могућност да се наша заједничка усмереност на стратешко партнерство ојача, што би отворило пут позитивној узајамној зависности држава у евроатлантском простору, преусмеравању потенцијала са узајамног одвраћања на ефикасну борбу против заједничких проблема у области безбедности”, рекао је Лавров на отварању седнице Савета Русија-НАТО (СРН) на нивоу сталних представника у црноморском летовалишту Сочију.

Агенција Итар-Тас с наводи да се планира да учеснике заседања данас прими руски председник Дмитриј Медведев.Руски министар иностраних послова изразио је уверење да ће сусрет учесника седнице, на којој учествује и генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен, с председником Русије „дати нови импулс сарадњи у разним областима на равноправној основи и ојачати основу сарадње између Русије и НАТО-а у борби против заједничких реалних безбедносних изазова”.

Говорећи о дијалогу Москве и НАТО-а о противракетној одбрани, Лавров је истакао да он протиче споро и компликовано. „Самит не тече тако брзо, тако лако, као што су се многи надали после (прошлогодишњег) самита у Лисабону, али се наставља, како по билатералним каналима, тако и у оквиру СРН”, рекао је Лавров, пренела је агенција РИА Новости.

Расмусен је истакао да нико од 29 чланица СРН не може да се избори са претњама и безбедносним изазовима сам. „Наш задатак је успостављање правог партнерства”, рекао је генерални секретар НАТО-а, додајући да то није лак задатак, али да постоје могућности које се морају искористити.

За противракетну одбрану Расмусен је рекао да је „сложено питање” и да је ту „потребан, пре добар, него брз резултат”. „Наш заједнички рад око противракетне одбране показаће да НАТО и Русија могу заједно да изграде безбедност”, додао је он, истичући успешну сарадњу Русије и НАТО-а у области борбе против тероризма. Уочи састанка у Сочију Расмусен је у интервјуу Итар-Тас су рекао да је уверен да „треба да постоје два различита система ПРО, која ће блиско сарађивати како би најбоље штитиле своје територије, поштујући при том суверенитет Русије и држава НАТО-а”.

Расмусен је поновио да Алијансу не задовољава предлог Москве са Лисабонског самита о „секторском приступу”. У интервјуу „Росијској газети”, Расмусен је рекао да „НАТО не представља претњу за Русију” и да је Алијанса веома заинтересована за заједнички рад са Русијом ради повећања безбедности Европе и целог света.

Итар-Тасс је пренео и изјаву сталног представника Русије при НАТО-у Дмитрија Рогозина да је сарадња у области противракетне одбране показатељ до које мере су Русија и Запад у стању да се договарају и верују једни другима.

Према његовим речима, постоје четири сценарија развоја односа око протваркетне одбране - одустајање од њеног формирања ("нема ПРО - нема проблема"), формирање заједничког система ПРО Савета Русија-НАТО, да Русија изгради свој, а НАТО свој систем, док четврти наступа аутоматски, уколико се не реализује ниједан од три наведена.

„Он се назива војно-технички одговор Русије”, рекао је Рогозин, додајући да ће то у пракси значити нову трку у наоружању „која се никоме од нас неће свидети”.

(Taнјуг-Бета)