Početna strana > Hronika > Sergej Lavrov na sednici SB UN: Zemlje Zapada postaju strana-učesnica konflikta u Ukrajini. One pumpaju Ukrajinu oružjem želeći da se konflikt oduži i da oslabe Rusiju
Hronika

Sergej Lavrov na sednici SB UN: Zemlje Zapada postaju strana-učesnica konflikta u Ukrajini. One pumpaju Ukrajinu oružjem želeći da se konflikt oduži i da oslabe Rusiju

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 22. septembar 2022.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da zemlje Zapada postaju strana-učesnica konflikta u Ukrajini. One zemlje koje pumpaju Ukrajinu oružjem žele da se konflikt nastavi i da oslabe Rusiju.

„Posebno je ciničan stav onih država koje pumpaju Ukrajinu oružjem i vojnom tehnikom, obučavajući ljudstvo Oružanih snaga te zemlje. Cilj je očigledan, oni ga ne skrivaju i objavljuju: maksimalno produžiti borbena dejstva, bez obzira na žrtve i razaranja kako bi se Rusija podelila i oslabila. Takav stav ukazuje na direktnu umešanost zapadnih zemalja u ukrajinski sukob, čini ih učesnicama“, rekao je šef ruske diplomatije.

Po rečima Lavrova, kijevski režim duguje svoju nekažnjivost Nemačkoj, Francuskoj i SAD.

„Umesto da pokušavaju da traže od kijevskog rukovodstva da realizuje Minske sporazume, i Berlin i Pariz i Vašington cinično su zatvarali oči na otvorene pretnje Kijeva da će problem Donbasa rešiti silom, takozvani plan 'B'“, rekao je Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini.

Referendumi – odgovor Zelenskom

On je na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini rekao i da su referendumi u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti odgovor ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom na poziv Rusima da napuste Ukrajinu.

„Vrhunac je bio intervju gospodina Zelenskog od 5. avgusta prošle godine, kada je savetovao svima koji se osećaju Rusima da, zbog dobrobiti svoje dece, unuka odu u Rusiju. Čini mi se da su te odluke koje su stanovnici niza ukrajinskih oblasti doneli o održavanju referenduma – odgovor na njegovu želju“, rekao je Lavrov.

Kako je dodao, u situaciji sa Ukrajinom od Rusije pokušavaju da naprave agresora, ignorišući činjenicu da su ukrajinske snage osam godina ubijale ljude u Donbasu.

„Bez obzira na to, nama žele danas da nametnu sasvim drugačiji narativ o ruskoj agresiji, kao osnovnom uzroku svih nesreća, ignorišući činjenicu da su ukrajinska vojska i pripadnici neonacističkih jedinica osam godina, nekažnjeno, ubijali i ubijaju građane Donbasa samo zato što su odbili da priznaju rezultate zločinačkog, krvavog, antiustavnog državnog prevrata u Kijevu, odlučili da se bore za svoja prava koja su im garantovana Ustavom Ukrajine“, rekao je on.

Takođe je kazao da se u Ukrajini već dugi niz godina sprovodi „totalna“ mobilizacija stanovništva, uključujući i žene, kako bi ih regrutovali u redove neonacističkih bataljon i Oružanih snaga Ukrajine.

Ukrajina neće biti odskočna daska za pretnju ruskoj bezbednosti

Moskva neće dopustiti da Zapad iskoristi Ukrajinu kao odskočnu dasku za pretnju po bezbednost Rusije, kazao je Lavrov.

„Izneli smo ogroman broj činjenica koje pokazuju kako se Ukrajina pripremala da igra ulogu 'anti-Rusije', ulogu odskočne daske za stvaranje i realizaciju pretnji po rusku bezbednost. Uveravam vas da to nećemo dozvoliti“, istakao je ruski ministar.

Objavite imena ljudi čija su tela prikazana u Buči

Ruski ministar je tokom sednice pozvao zapadne države i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da objave imena ljudi čija su tela pokazana u Buči.

„Još jednom se obraćam, u prisustvu generalnog sekretara i ministara: insistirajte kod ukrajinskih vlasti da naprave elementarni korak i objave imena ljudi čiji su leševi prikazani u Buči. Ja za to molim odavno, niko me ne sluša, niko ne želi da reaguje. Poštovani generalni sekretaru, iskoristite, milim vas, svoj autoritet. Mislim da će svima biti od koristi da razrešimo stvari u vezi s tim događajem“, rekao je Lavrov.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je početkom aprila kategorički odbacio navode da je ruska vojska umešana u ubistva civila u Buči i rekao da Kremlj ne veruje snimcima mrtvih, pošto je Ministarstvo odbrane u njima pronašlo da su falsifikovani. Istovremeno, rusko Generalno tužilaštvo i Istražni komitet počeli su da proveravaju distribuciju tih snimaka, „svesno lažnih izveštaja“. Moskva je bezuspešno pokušavala da održi sastanak Saveta bezbednosti UN na kojem bi se razgovaralo o širenju ovih lažnih vesti.

Izgubljeno poverenje u Međunarodni krivični sud

Međunarodni krivični sud ni na koji način nije reagovao na hiljade žalbi stanovnika Donbasa, rekao je Lavrov.

„Naravno, obratili smo pažnju na pojačanu aktivnost međunarodnog pravosuđa u vezi Ukrajinu, reklamiraju se neki napori da se istraže zločini u Ukrajini koji se pripisuju ruskoj vojsci. Sve je to naručeno, mi to odlično vidimo“, rekao je ruski ministar.

Međutim, kako dodaje, ni državni udar u Ukrajini, ni događaju iz Odese od 2. maja 2014. godine, ni granatiranje mirnih gradova Donbasa i mnogi drugi događaji „nisu bili povod za bilo kakvu jasnu reakciju Međunarodnog krivičnog suda“.

„Međunarodnom krivičnom sudu je poslato više od 3.000 izveštaja o zločinima nad stanovnicima Donbasa i nije usledila nikakva reakcija. Nemamo više nikakvo poverenje u taj organ. Uzalud smo čekali dugih osam godina da počne borba protiv nekažnjivosti u Ukrajini i više ne računamo na pravdu ove i čitavog niza drugih međunarodnih institucija. Vreme čekanja se završilo“, poručio je šef ruske diplomatije.

Lavrov je naglasio da će svi oni koji su u Ukrajini odgovorni za granatiranje civila, bez obzira na državljanstvo, odgovarati.

Svetski lideri u Ujedinjenim nacijama zatražili su da se Moskva pozove na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava, dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov branio rat koji vodi Moskva i optužio susednu Ukrajinu da čini zločine.

Na sednici Saveta bezbednosti UN čija su tema bili zločini počinjeni u Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara, Lavrov je optužio Ukrajinu da je „stvorila pretnje ruskoj bezbednosti i drsko gazila prava Rusa i govornika ruskog jezika u Ukrajini“.

"Uveravam vas da nikada to nećemo prihvatiti", rekao je Lavrov koji je došao u salu Saveta bezbednost da bi govorio, i zatim izašao sa sednice. "Sve što sam danas rekao jednostavno potvrđuje da je odluka i sprovođenju specijalne vojne operacije bila neizbežna."

Lavrov je takođe izjavio da zemlje koje snabdevaju Ukrajinu oružjem i obučavaju njene vojnike učestvuju u konfliktu, i dodao da "međunarodno raspirivanje ovog konflikta od strane Zapada kolektivno - ostaje nekažnjeno."

Hiljade ljudi su ubijene u Ukrajini a neki njeni gradovi su sravnjeni sa zemljom od kada su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, u najvećem napadu na jednu evropsku državu od Drugog svetskog rata.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Karim Kan rekao je Savetu da postoje "razumne osnove" za uverenje da su zločini u nadležnosti tog suda počinjeni u Ukrajini. Sud sa sedištem u Hagu bavi se ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom. Kan kaže da su prioriteti u istrazi ICC-a namerno gađanje civilnih objekat i premeštanje stanovnika iz Ukrajine, uključujući decu.

SAD procenjuju na osnovu različitih izvora, od kojih su neki i podaci Moskve, da su pro-ruske vlasti "ispitivale, privele i nasilno deportovale" do 1,6 miliona Ukrajinaca u Rusiju od početka invazije.

Entoni Blinken: Rusija mora da prestane da preti upotrebom nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini

Američki državni sekretar Entoni Blinken govori u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, 22. septembra 2022.

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je sve članice Saveta bezbednosti UN da "pošalju jasnu poruku" Rusiji da mora da prestane da preti upotrebom nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije ove nedelje rekao da će njegova nuklearno naoružana zemlja "svakako iskoristiti sva raspoloživa sredstva" da odbrani svoju zemlju i narod ako njena teritorija bude ugrožena.

Blinken je, na sednici Saveta bezbednosti, iskoristio priliku da kritikuje rusku invaziju i pozove druge zemlje da se pridruže u snažnoj osudi sukoba.

“Svaka članica Saveta treba da pošalje jasnu poruku da se odmah mora prekinuti sa ovim nesmotrenim nuklearnim pretnjama", rekao je.

Dan nakon što je predsednik DŽo Bajden napao ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako je rekao, grubog kršenja Povelje UN i međunarodnog prava, SAD su u Savetu bezbednosti poručile da Rusija treba da se suoči sa novim osudama i izolacijom zbog invazije.

Blinken je naveo nekoliko primera navodnih ratnih zločina i drugih zverstava koje su počinili ruski vojnici i pozvao zemlje koje tek treba da govore da se snažno oglase protiv tih događaja, koji narušavaju međunarodni poredak.

Britanija i neke druge članice su takođe pozvale svoje kolege da pozovu Rusiju na odgovornost za zločine.

"Moramo da jasno stavimo na znanje predsedniku Putinu da njegova napad na građane Ukrajine mora da prestane, i da neće biti nekažnjivosti za one koji čine zločine", rekao je britanski šef diplomatije DŽejms Kleverli, dodajući da svet treba da odbaci "katalog laži" Moskve.

Na početku sastanka, već se videlo da će atmosfera biti napeta za slavnim stolom u obliku potkovice.

Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je novinarima pred sastanak da planira da drži "bezbedno socijalno rastojanje" od svog ruskog kolege Sergeja Lavrova.

 Dok su se pripadnici osoblja spremali da pločicu koja označava mesto Ukrajine stave pored mesta Rusije, Kuleba je navodno izneo primedbu i pločica je pomerena na drugo mesto. Lavrov u tom trenutku nije bio u sali.

Uprkos Blinkenovim snažnim rečima, međutim, jedan američki zvaničnik izjavio je za AP da državni sekretar nema iluzije da će Savet bezbednosti preduzeeti korake protiv Rusije, imajući u vidu njeno pravo veta kao stalne članice.

Gutereš upozorio Rusiju zbog najavljenih referenduma

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je na sednici Saveta bezbednosti da priče o nuklearnom konfliktu potpuno neprihvatljive i u suštini upozorio da bi takozvani referendumi u oblastima pod ruskom kontrolom zapravo predstavljali aneksiju.

Referendumi o pridruživanju Rusiji treba da se održe od petka do utorka u četiri regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini koje pretežno drže Rusi, a koji čine oko 15% teritorije Rusije.

Gutereš je na sastanku ministara izrazio zabrinutost zbog tih planova. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe treba da se obrati Savetu bezbednosti ali nije bio u sali tokom govora generalnog sekretara.

"Svaka aneksija teritorije jedne države od strane druge države koja je rezultat primene sile je kršenje Povelje UN i međunarodnog prava", izjavio je Gutereš.

Entoni Blinken: Vladimir Putin je uništio međunarodni poredak pred našim očima

Američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da je “uništio” međunarodni poredak “pred našim očima”, javlja Gardijan.

Kako je dodao, ruski predsednik je “dodao ulje na vatru” kada je objavio mobilizaciju i planirane “referendume” u okupiranoj ukrajinskoj teritoriji i zato “mora da odgovara za svoje postupke”.

“Ne možemo, i nećemo, pustiti da se Putin izvuče sa tim”, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, “sada je od ključnog značaja da pokažemo da ni jedna zemlja ne može da prekraja granice druge silom”.

“Ako ne odbranimo ovaj princip sada kad ga Kremlj tako flagrantno krši, time šaljemo poruku agresorima širom sveta da mogu takođe da ga ignorišu”, istakao je Blinken.

DŽejms Kleverli: Velika Britanija će podržavati Ukrajinu celim putem i koliko god bude potrebno

Britanski ministar spoljnih poslova DŽejms Kleverli, koji se obratio Savetu nakon što je Lavrov izašao, rekao je da će Velika Britanija podržavati Ukrajinu “celim putem” i “koliko god bude potrebno”.

Kleverli je rekao da Rusija pokušava “da svali krivicu na one koji nameću sankcije”, dodajući da “svakog dana razorne posledice ruske invazije postaju sve očiglednije”.

(Sputnjik, Danas, Glas Amerike)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner