Хроника

Сергеј Лавров на седници СБ УН: Земље Запада постају страна-учесница конфликта у Украјини. Оне пумпају Украјину оружјем желећи да се конфликт одужи и да ослабе Русију

Штампа
четвртак, 22. септембар 2022.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да земље Запада постају страна-учесница конфликта у Украјини. Оне земље које пумпају Украјину оружјем желе да се конфликт настави и да ослабе Русију.

„Посебно је циничан став оних држава које пумпају Украјину оружјем и војном техником, обучавајући људство Оружаних снага те земље. Циљ је очигледан, они га не скривају и објављују: максимално продужити борбена дејства, без обзира на жртве и разарања како би се Русија поделила и ослабила. Такав став указује на директну умешаност западних земаља у украјински сукоб, чини их учесницама“, рекао је шеф руске дипломатије.

По речима Лаврова, кијевски режим дугује своју некажњивост Немачкој, Француској и САД.

„Уместо да покушавају да траже од кијевског руководства да реализује Минске споразуме, и Берлин и Париз и Вашингтон цинично су затварали очи на отворене претње Кијева да ће проблем Донбаса решити силом, такозвани план 'Б'“, рекао је Лавров на седници Савета безбедности УН о Украјини.

Референдуми – одговор Зеленском

Он је на седници Савета безбедности УН о Украјини рекао и да су референдуми у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области одговор украјинском лидеру Владимиру Зеленском на позив Русима да напусте Украјину.

„Врхунац је био интервју господина Зеленског од 5. августа прошле године, када је саветовао свима који се осећају Русима да, због добробити своје деце, унука оду у Русију. Чини ми се да су те одлуке које су становници низа украјинских области донели о одржавању референдума – одговор на његову жељу“, рекао је Лавров.

Како је додао, у ситуацији са Украјином од Русије покушавају да направе агресора, игноришући чињеницу да су украјинске снаге осам година убијале људе у Донбасу.

„Без обзира на то, нама желе данас да наметну сасвим другачији наратив о руској агресији, као основном узроку свих несрећа, игноришући чињеницу да су украјинска војска и припадници неонацистичких јединица осам година, некажњено, убијали и убијају грађане Донбаса само зато што су одбили да признају резултате злочиначког, крвавог, антиуставног државног преврата у Кијеву, одлучили да се боре за своја права која су им гарантована Уставом Украјине“, рекао је он.

Такође је казао да се у Украјини већ дуги низ година спроводи „тотална“ мобилизација становништва, укључујући и жене, како би их регрутовали у редове неонацистичких батаљон и Оружаних снага Украјине.

Украјина неће бити одскочна даска за претњу руској безбедности

Москва неће допустити да Запад искористи Украјину као одскочну даску за претњу по безбедност Русије, казао је Лавров.

„Изнели смо огроман број чињеница које показују како се Украјина припремала да игра улогу 'анти-Русије', улогу одскочне даске за стварање и реализацију претњи по руску безбедност. Уверавам вас да то нећемо дозволити“, истакао је руски министар.

Објавите имена људи чија су тела приказана у Бучи

Руски министар је током седнице позвао западне државе и генералног секретара УН Антонија Гутереша да објаве имена људи чија су тела показана у Бучи.

„Још једном се обраћам, у присуству генералног секретара и министара: инсистирајте код украјинских власти да направе елементарни корак и објаве имена људи чији су лешеви приказани у Бучи. Ја за то молим одавно, нико ме не слуша, нико не жели да реагује. Поштовани генерални секретару, искористите, милим вас, свој ауторитет. Мислим да ће свима бити од користи да разрешимо ствари у вези с тим догађајем“, рекао је Лавров.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је почетком априла категорички одбацио наводе да је руска војска умешана у убиства цивила у Бучи и рекао да Кремљ не верује снимцима мртвих, пошто је Министарство одбране у њима пронашло да су фалсификовани. Истовремено, руско Генерално тужилаштво и Истражни комитет почели су да проверавају дистрибуцију тих снимака, „свесно лажних извештаја“. Москва је безуспешно покушавала да одржи састанак Савета безбедности УН на којем би се разговарало о ширењу ових лажних вести.

Изгубљено поверење у Међународни кривични суд

Међународни кривични суд ни на који начин није реаговао на хиљаде жалби становника Донбаса, рекао је Лавров.

„Наравно, обратили смо пажњу на појачану активност међународног правосуђа у вези Украјину, рекламирају се неки напори да се истраже злочини у Украјини који се приписују руској војсци. Све је то наручено, ми то одлично видимо“, рекао је руски министар.

Међутим, како додаје, ни државни удар у Украјини, ни догађају из Одесе од 2. маја 2014. године, ни гранатирање мирних градова Донбаса и многи други догађаји „нису били повод за било какву јасну реакцију Међународног кривичног суда“.

„Међународном кривичном суду је послато више од 3.000 извештаја о злочинима над становницима Донбаса и није уследила никаква реакција. Немамо више никакво поверење у тај орган. Узалуд смо чекали дугих осам година да почне борба против некажњивости у Украјини и више не рачунамо на правду ове и читавог низа других међународних институција. Време чекања се завршило“, поручио је шеф руске дипломатије.

Лавров је нагласио да ће сви они који су у Украјини одговорни за гранатирање цивила, без обзира на држављанство, одговарати.

Светски лидери у Уједињеним нацијама затражили су да се Москва позове на одговорност због кршења људских права, док је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров бранио рат који води Москва и оптужио суседну Украјину да чини злочине.

На седници Савета безбедности УН чија су тема били злочини почињени у Украјини од почетка руске инвазије 24. фебруара, Лавров је оптужио Украјину да је „створила претње руској безбедности и дрско газила права Руса и говорника руског језика у Украјини“.

"Уверавам вас да никада то нећемо прихватити", рекао је Лавров који је дошао у салу Савета безбедност да би говорио, и затим изашао са седнице. "Све што сам данас рекао једноставно потврђује да је одлука и спровођењу специјалне војне операције била неизбежна."

Лавров је такође изјавио да земље које снабдевају Украјину оружјем и обучавају њене војнике учествују у конфликту, и додао да "међународно распиривање овог конфликта од стране Запада колективно - остаје некажњено."

Хиљаде људи су убијене у Украјини а неки њени градови су сравњени са земљом од када су руске снаге извршиле инвазију на Украјину, у највећем нападу на једну европску државу од Другог светског рата.

Тужилац Међународног кривичног суда (ИЦЦ) Карим Кан рекао је Савету да постоје "разумне основе" за уверење да су злочини у надлежности тог суда почињени у Украјини. Суд са седиштем у Хагу бави се ратним злочинима, злочинима против човечности и геноцидом. Кан каже да су приоритети у истрази ИЦЦ-а намерно гађање цивилних објекат и премештање становника из Украјине, укључујући децу.

САД процењују на основу различитих извора, од којих су неки и подаци Москве, да су про-руске власти "испитивале, привеле и насилно депортовале" до 1,6 милиона Украјинаца у Русију од почетка инвазије.

Ентони Блинкен: Русија мора да престане да прети употребом нуклеарног оружја у рату у Украјини

Амерички државни секретар Ентони Блинкен говори у Савету безбедности Уједињених нација, 22. септембра 2022.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао је све чланице Савета безбедности УН да "пошаљу јасну поруку" Русији да мора да престане да прети употребом нуклеарног оружја у рату у Украјини.

Руски председник Владимир Путин је раније ове недеље рекао да ће његова нуклеарно наоружана земља "свакако искористити сва расположива средства" да одбрани своју земљу и народ ако њена територија буде угрожена.

Блинкен је, на седници Савета безбедности, искористио прилику да критикује руску инвазију и позове друге земље да се придруже у снажној осуди сукоба.

“Свака чланица Савета треба да пошаље јасну поруку да се одмах мора прекинути са овим несмотреним нуклеарним претњама", рекао је.

Дан након што је председник Џо Бајден напао руског лидера Владимира Путина због, како је рекао, грубог кршења Повеље УН и међународног права, САД су у Савету безбедности поручиле да Русија треба да се суочи са новим осудама и изолацијом због инвазије.

Блинкен је навео неколико примера наводних ратних злочина и других зверстава које су починили руски војници и позвао земље које тек треба да говоре да се снажно огласе против тих догађаја, који нарушавају међународни поредак.

Британија и неке друге чланице су такође позвале своје колеге да позову Русију на одговорност за злочине.

"Морамо да јасно ставимо на знање председнику Путину да његова напад на грађане Украјине мора да престане, и да неће бити некажњивости за оне који чине злочине", рекао је британски шеф дипломатије Џејмс Клеверли, додајући да свет треба да одбаци "каталог лажи" Москве.

На почетку састанка, већ се видело да ће атмосфера бити напета за славним столом у облику потковице.

Украјински шеф дипломатије Дмитро Кулеба рекао је новинарима пред састанак да планира да држи "безбедно социјално растојање" од свог руског колеге Сергеја Лаврова.

 Док су се припадници особља спремали да плочицу која означава место Украјине ставе поред места Русије, Кулеба је наводно изнео примедбу и плочица је померена на друго место. Лавров у том тренутку није био у сали.

Упркос Блинкеновим снажним речима, међутим, један амерички званичник изјавио је за АП да државни секретар нема илузије да ће Савет безбедности предузеети кораке против Русије, имајући у виду њено право вета као сталне чланице.

Гутереш упозорио Русију због најављених референдума

Генерални секретар УН Антонио Гутереш поручио је на седници Савета безбедности да приче о нуклеарном конфликту потпуно неприхватљиве и у суштини упозорио да би такозвани референдуми у областима под руском контролом заправо представљали анексију.

Референдуми о придруживању Русији треба да се одрже од петка до уторка у четири региона у источној и јужној Украјини које претежно држе Руси, а који чине око 15% територије Русије.

Гутереш је на састанку министара изразио забринутост због тих планова. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров такође треба да се обрати Савету безбедности али није био у сали током говора генералног секретара.

"Свака анексија територије једне државе од стране друге државе која је резултат примене силе је кршење Повеље УН и међународног права", изјавио је Гутереш.

Ентони Блинкен: Владимир Путин је уништио међународни поредак пред нашим очима

Амерички државни секретар Ентони Блинкен оптужио је руског председника Владимира Путина да је “уништио” међународни поредак “пред нашим очима”, јавља Гардијан.

Како је додао, руски председник је “додао уље на ватру” када је објавио мобилизацију и планиране “референдуме” у окупираној украјинској територији и зато “мора да одговара за своје поступке”.

“Не можемо, и нећемо, пустити да се Путин извуче са тим”, нагласио је он.

Према његовим речима, “сада је од кључног значаја да покажемо да ни једна земља не може да прекраја границе друге силом”.

“Ако не одбранимо овај принцип сада кад га Кремљ тако флагрантно крши, тиме шаљемо поруку агресорима широм света да могу такође да га игноришу”, истакао је Блинкен.

Џејмс Клеверли: Велика Британија ће подржавати Украјину целим путем и колико год буде потребно

Британски министар спољних послова Џејмс Клеверли, који се обратио Савету након што је Лавров изашао, рекао је да ће Велика Британија подржавати Украјину “целим путем” и “колико год буде потребно”.

Клеверли је рекао да Русија покушава “да свали кривицу на оне који намећу санкције”, додајући да “сваког дана разорне последице руске инвазије постају све очигледније”.

(Спутњик, Данас, Глас Америке)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]