недеља, 29. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сергеј Наришкин: САД желе да подстакну револуцију за време председничких избора у Молдавији 1. новембра
Хроника

Сергеј Наришкин: САД желе да подстакну револуцију за време председничких избора у Молдавији 1. новембра

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 20. октобар 2020.

 Руска обавештајна служба оптужила је САД да желе да подстакну револуцију за време председничких избора у Молдавији 1. новембра, по моделу Белорусије и Киргизије, које потресају народни протести.

"САД настављају без уздржавања да се мешају у унутрашње послове пријатеља Москве. Данас видимо да Американци организују револуционарни сценарио за Молдавију у новембру", наводи у саопштењу шеф руске Спољнообавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин. 

На изборима у Молдавији главни кандидати су актуелни председник Игор Додон, који се сматра проруским и бивша премијерка Маја Санду, која се сматра више проевропском. Те две стране смењивале су се на власти последњих година и у прошлости су се одвијали велики постизборни протести. 

Наришкин оптужује Стејт департмент да охрабрује опозицију Додону да организује "масовне протестне акције" после избора, док смтра да би америчка амбасдада била крива ако би тражила од безбедносних снага да не интервенишу у случају демонстрација. У саопштењу руска обавештајна служба наводи да су САД већ покушале "на груб начин да утичу на постизборну ситуацију у Белорусији и у Киргизији" ове године. 

Белоруски председник Александар Лукашенко суочен је са протестима од избора 9. августа, уз оптужбе за изборну превару и насилну репресију над опозицијом. Према Минску и Москви запад је иза тих протеста.

Демонстрације обележене насиљем су приморале проруског председника Киргизије Соробаја Женбекова да поднесе оставку после парламентарних избора, на којима се сматрало да су куповани гласови. Женбеков није оптужио стране снаге да су иза његовог пада и уступио је своје место националистичком политичару сумњиве репутације Садиру Жапарову. 

У бившем совјетском простуру било је бројних побуна, револуција или већих протестних покрета после избора који су сматрани намештеним и да фаворизују ауторитане и корумпиране режиме. То се десило у Грузији (2003), Украјини (2004-2005 и 2014), Киргизији (2005, 2010, 2020), Молдавији (2009), Јерменији (2008,2018), Белорусији (2020). 

Москва је назвала те побуне "обојене револуције", и редовно у њима види уплитање Запада. 

Наришкин је средином септембра изјавио за руске новинске агенције да су САД финансирале белоруску опозицију и подстакле протесте. Наришкин је рекао да према информацијама којима располаже служба "САД играју кључну улогу у тренутном развоју догађаја у Белорусији" и да су издвојиле десетине милиона долара за финансирање белоруских опозиционих група.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер