четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Серж Брамерц: Тамно поглавље за Трибунал ако Ратко Младић тамо не оде
Хроника

Серж Брамерц: Тамно поглавље за Трибунал ако Ратко Младић тамо не оде

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. мај 2011.

Уколико хашки оптуженици Ратко Младић и Горан Хаџић не буду ухапшени до краја мандата Хашког трибунала, то ће бити "тамно поглавље" у историји тог суда, рекао је главни тужилац Трибунала Серж Брамерц.

- Хапшење те двојице бегунаца једно је од питања којима придајем највећу могућу важност и нема алтернативе. Међутим, чињеница је да моја канцеларија нема полицију која би ухапсила оне који беже пред правдом - рекао је Брамерц уочи данашње посете Хрватској у интервјуу за Јутарњи лист.

Упитан хоће ли од међународне заједнице тражити да Београду услови добијање статуса кандидата за улазак у ЕУ проналажењем Младића и Хаџића, Брамерц је одговорио да није на њему да износи коментаре о политичким питањима.

- За мој рад је битно само у којој мери државе с нама сарађују. И даље ћу тражити подршку ЕУ у погледу сарадње земаља бивше Југославије, па и конкретно у погледу хапшења те двојице бегунаца - истакао је главни хашки тужилац, додавши да не одлучује о томе хоће ли ће се у расправи о кандидатури за ЕУ узети у обзир његов извештај о сарадњи.

Политика условљавања којом се приступ ЕУ заједници условљава сарадњом са Судом показала се, према Брамерцовим речима, једним од најважнијих средстава за олакшавање рада Хашког трибунала.

Он је истакао и да би власти у Србији "морале да учине пуно више да се супротставе мишљењу које превладава у јавности, а по којем су Младић и Хаџић ратни хероји који не би требало да иду у Хаг".

Главни хашки тужилац је такође критиковао и власт у Хрватској због реакције на осуђујућу пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине над српским цивилима током и после акције Олуја 1995. године рекавши да је изненађен и разочаран реакцијама.

Брамерц је најавио да ће данас о њима, као и о сарадњи Хрватске са Хагом, разговарати с премијерком Јадранком Косор и члановима акционог тима који ради на проналажењу несталих докумената из акције Олуја.

Брамерцова посета Загребу је део редовних посета државама региона уочи подношења извештаја о сарадњи Савету безбедности УН у јуну.

"Завршетком првостепеног поступка тројици генерала у Хагу остало је сразмерно мало отворених питања између тужилаштва и Хрватске", рекао је Брамерц када је упитан има ли још отворених питања или проблема у сарадњи с Хрватском због којих би његов извештај Савету безбедности УН могао да буде неповољан по Хрватску.

Упитан за тврдње дела хрватске јавности после пресуде хрватским генералима да је Хашки трибунал "противхрватски" и неправедан, Брамерц је подсетио да је мандат Суда да правди приведе појединце који су одговорни за тешка кршења међународног хуманитарног права на подручју бивше Југославије.

- Не може се бранити земља ни ослобађати територија тако да се убијају цивили, да се пљачка њихова имовина или да се десетине хиљада цивила прогањају из својих домова. Суочени с чврстим доказима да су такви злочини почињени моја канцеларија имала је обавезу да у име међународне заједнице, тражи правду за жртве - рекао је Брамерц.

Он је одбацио тврдње да је пресудама Хашки трибунал потакнуо нове антагонизме, разбуктао национализам и проширио неповерење међу народима, истакнувши да "проблеме не узрокују пресуде већ погрешна мишљења о тим пресудама која неретко шире они који имају неке своје циљеве".

Главни хашки тужилац није желео да изнесе мишљење о легитимности операције Олуја, али је рекао да говорећи уопштено "нема ничег недоследног у тврдњи да је страна која је имала законито право да прибегне оружаној сили починила злочине током битке".

Такође је рекао да политичке структуре у земљама региона имају дужност да осуде злочине и подрже настојања Суда да се створи атмосфера у којој ће починитељи одговаратри за своја недела.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер