уторак, 27. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синдикат "Независност": Сваки шести прима минималац, на рачуне 60 одсто запослених месечно леже мање од просечне зараде; Нова минимална цена рада у 2021. износиће 32 хиљаде динара
Хроника

Синдикат "Независност": Сваки шести прима минималац, на рачуне 60 одсто запослених месечно леже мање од просечне зараде; Нова минимална цена рада у 2021. износиће 32 хиљаде динара

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. септембар 2020.

Са новом минималним ценом рада за 2021. годину од приближно 32 хиљаде динара, Србија није променила своје "осредње жалосно" место међу земљама региона, објављено је на сајту Уједињених гранских синдиката "Независност".

Сваки шести запослени у Србији прима минималну зараду, још толико њих само добија десетак процената више, а чак 60 одсто радника је испод просечне зараде, наводи се у тексту о најнижим зарадама у региону објављеном на том сајту.

"Влада Србије је, иако без мандата, 'пресекла' да не буде ни нула (до четири одсто) како су предлагали послодавци, ни 12 одсто (до 15) на предлог синдиката, већ око 6,6 одсто. Србија је, упкос свим причама о невиђеном привредном расту у региону и диљем европских, па и светских меридијана, у јадној регионалној средини, бар када је висина минималне цене рада у питању", пише у тексту.

Словенци на "минималцу" од 940  евра

Стоји да у региону предњачи Словенија у којој је на снази минималац од 940,58 евра, а "Независност" оцењује да за прилике Србије звучи чудно да је просечна плата у Словенији већа од минималне за само око 300 евра, односно нешто више од четвртине, "али је то више него логично ако се зна да у дежели само четири одсто запослених прима минималац".

У Словенији се минимална зарада редовно коригује, слично као и код осталих, у складу са трошковима живота и растом БДП-а, са изузетком Црне Горе. У Хрватској је најнижа гарантована зарада данас је нешто већа од 400 евра, а ове године минималац од 3.250 куна прима мање од три одсто запослених, али је просечна зарада у складу са другим економским показатељима више него двоструко већа и износи око 850 евра.

Црна Гора има просечну зараду већу него у Србији, око 520 евра, али минималац је минималнији, па је од 2018. на око 220 евра, пише "Независност".

Македонија и даље на зачељу

У Босни и Херцеговини просечна и минимална зарада сличне су онима у Србији, мада ентитети самостално одређују вредност минималца. Северна Македонија је на зачељу екс-ју статистике са просечном зарадом од око 420 евра и безмало упола мањим минималацем од 234 евра, "који пропагандно два месеца примају и сви државни функционери да би се солидарисали са најсиморашнијим радницима".

"Ако се праве валидна поређења један од главних параметара мора бити колики је проценат људи на најнижој заради. У Србији је лане, као и данас, од 2,16 милиона запослених 350.000 радника било у минизони, у Словенији је око 3,7 одсто од укупно 885.700 (слично је и сада), а у Хрватској само 2,25 одсто запослених", стоји у тексту.

Гору статистику од Србије, пише, бележе БиХ, Македонија и Црна Гора - У БиХ укупан број запослених је 820.000, а минималац нешто већи од 210 евра прима безмало сваки трећи радник, као и у Црној Гори (28 одсто), док је у Македонији 26.000 денара (220 евра) гарантовано за око 70.000 од укупно 247.200 радника (28 одсто).

И редукована потрошачка корпа "тежа" од зараде

"Још је једно поређење битно – колико минималац стварно вреди: у Србији не досеже ни редуковану потрошачку корпу од које нико не може да преживи, док су за просечну корпу потребне 2,4 минималне зараде. Њена вредност је слична и у Црној Гори, па су тамо потребна три минимлца за просечан живот, у Хрватској два (потрошачка корпа тежи 895 евра месечно).

С тим што Хрвати, као ни Словенци, не знају за редуковану потрошачку корпу. У БиХ безмало бележе регионални рекорд, јер је потребно више од три минималца да се напуни корпа за четворочлану породицу", наводи се у текст објављеном на сајту УГС "Независност".

(Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер