Синиша Мали: Србија међу првима у свету уредила трговину биткоинима

 БЕОГРАД - Србија је међу првима уредила трговину биткоинима, истиче министар финансија Синиша Мали и каже да је Закон о дигиталној имовини усвојен како би Србија ишла у корак са иновацијама и променама у дигиталном свету.

На тај начин, каже, пре свега младима даје се могућност да користе нове изворе финансирања, а који су сада законски регулисани.

"И задржавамо их у Србији, где могу да остварују своје пословне, иновативне идеје јер Србија нимало не заостаје за светом у развоју ИТ технологије и коришћењу предности дигиталног света".

Каже да Закон о дигиталној имовини предвиђа постојање организација које се баве трговином биткоина и код којих ће моћи потпуно легално да се размени биткоин за динаре, баш као што се у мењачници мења новац.

"Једноставно речено, имате биткоине и желите да их продате. Неко то прихвата, неко не", казао је он.

Иначе, Мали наводи да је Србија међу првим земљама у свету које су регулисале наведену област, усвајањем адекватних законских решења. На тај начин се уводи правна сигурност у ову област.

Регулисано је питање корисника дигиталне имовине, као и питање трговине криптовалутама.

"Биткоин - најпопуларнија и најпознатија криптовалута, за многе представља само реч коју претходних дана и месеци веома често можемо чути, а која се, са друге стране, знатно реде разуме. Имајући у виду чињеницу да је Србија крајем 2020. усвојила Закон о дигиталној имовини којим је овај тип имовине регулисан, потребно је да се ради на ширењу свести о овом виду имовине, а природно је да кренемо од њеног најпознатијег представника, биткоина", наводи Мали.

Како каже, на самом почетку, потребно је раздвојити технологију на којој биткоин почива - блокчејн и природу употребе те технологије у виду дигиталне валуте.

Блокц хаин, сложеница енглеских речи за блок и ланац, представља базу података која се не налази на једном централизованом месту, већ постоји као група мањих база података.

Они представљају блокове који су међусобно ланчано повезани дигиталном технологијом, тако да је свака измена у бази сачувана у више појединачних база.

Другим рецима, база података је децентрализована.

У случају биткоина, та децентрализована база података садржи информације о свим трансакцијама то јест разменама биткоина као мерне јединице ове виртуелне валуте.

"У смислу нашег закона, виртуелна валута је врста дигиталне имовине коју није издала и за чију вредност не гарантује централна банка, нити други орган јавне власти, која није нужно везана за законско средство плаћања и нема правни статус новца или валуте, али је физичка или правна лица прихватају као средство размене и може се куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски", објашњава министар.

Када је реч о вредности биткоина, наводи министар, њу у потпуности одредује тржиште, то јест људи и фирме које га користе као средство размене.

Истиче да је посебно интересантан вртоглав раст вредности цене биткоина која је у једном тренутку прешла 40.000 америчких долара, што је довело до рекордних интересовања за ову, као и друге дигиталне валуте.

Недостатак централног система значи да је вредност биткоина веома нестабилна и склона наглом расту и паду, у складу са перцепцијом

јавности и корисника, без механизама њене контроле, наводи он.

Додаје да један биткоин заправо представља фајл са подацима који су сачувани у дигиталном новчанику власника који се налази на његовом компјутеру или паметном телефону.

Како је ова база јавна, у теорији је могуће пронаћи сваку трансакцију која се икада догодила, што знатно повећава транспарентност система, смањује могућност да неко користи или створи биткоин који нема.

(Танјуг)