Славица Радовановић, сеизмолог: Земљотрес у Турској последица је тога што Арабијска плоча гура Анадолијску плочу, која се креће према Грчкој и Балканском полуострву. Ми смо такође угрожени

Разорни земљотрес у Турској, који се осетио и у Сирији утиче и на простор Балканског полуострва, каже сеизмолог Славица Радовановић. Ови земљотреси сведоче да се накупило много енергије и да ће она сада почети да се реализује, а реализација у једном простору увек изазива заоштравање ситуације у другом.

Овако сеизмолог Славица Радовановић објашњава на који начин разорни земљотреси у Турској могу да утичу на наше просторе. Према њеним речима, земљотрес у централној Турској последица је тога што Арабијска плоча гура Анадолијску плочу која се креће према Грчкој и Балканском полуострву.

„Ми смо угрожени читавим тим кретањем плоча. Наши земљотреси су последица тих глобалних кретања. Анадолијска плоча се ротира и притиска Грчку, а Грчка се због те ротације, код Хеленског рова, подбија Евроафричку плочу. Ми смо сада на северозападним маргинама тих светских догађаја“, објашњава Радовановићева.

Не постоји граница у кретању плоча и не постоји препрека која би онемогућила да кретање Арабијске и Анадољске плоче утиче и на нас, додаје она.

„Задњих десетак година имали смо мањи број земљотреса умерених јачина. Слабих смо увек имали око хиљаду, али нисмо имали магнитуде четири, пет. Последњи је био Краљево 2010, нешто јаче магнитуде. Значи нешто слабији од Краљева или као Краљево. Оживео нам је дефинитивно простор Шумадије, али имамо и источну Србију у којој од 1893. нисмо имали јак земљотрес“, констатује Радовановићева.

Никада не можете тачно да одредите у којој ће се жаришној зони догодити земљотрес, јер се, како наша саговорница каже, процеси рачвају, али сигурно је да ће неке зоне имати своју активност. Она подсећа да су се јаки земљотреси догодили у Албанији и Херцеговини, у Хрватској чак два, тако да ће сигурно и на нашим просторима у наредних неколико година бити сличне активности, закључује Радовановићева.

Сеизмичка активност у Турској ће се и даље развијати, само се не зна у ком правцу

Сеизмолог Славица Радовановић каже за РТС да је узрок земљотреса у Турској велика акумулација сеизмичке енергије. Сеизмичка активност ће се, додаје, на том простору даље развијати, само се још не зна у ком правцу. "Ту има доста припремних жаришта за јаке земљотрес", наводи Радовановићева.

Славица Радовановић је гостујући у Дневнику РТС-а да је простор источно-анадолијског раседа, погранична зона Турске и Сирије где се сучељавају две тектонске плоче.

"Познато је да на границама сучељавања две тектонске плоче има највише земљотреса. За сада је захваћена нека зона од 200 километара са епицентрима потреса од којих су два најјача били онај ноћашњи и онај око подне који је био у северним деловима те зоне", истиче Радовановићева.

Узрок земљотреса је, додаје, велика акумулација сеизмичке енергије.

"Арабијска плоча се креће ка северу и дуж Мртвог мора и Либана оне клизе једна поред друге и гура тај део где је Турска и на тим просторима је годишње померање 17 сантиметара. Замислите тај огроман простор какав је Арабијско полуострво кад 17 сантиметара годишње притиска Турску, онда у тој зони морају да се догађају и овакви земљотреси, с тим што се део сеизмичке енергије преноси и на северно-анадолијски расед, а затим и на Балканско полуострво", наводи Радовановићева.

На питање да ли је овај земљотрес могао да се предупреди, додаје да када је у питању земљотрес је врло једноставно - градите у складу са принципима, истражујте тло колико је то неопходно и добићете услове за изградњу објеката који се неће срушити кад је земљотрес.

"Ако погледате снимке који су се данас најчешће приказивали где је у једном централном делу читав један кварт порушен, а около стоје непорушени објекти. То јако сугерише да тло није било довољно истражено. Она зграда која пропада, то је тло изгубило носивост, и зграда је као у тесто упала јер је тло било лоше. Сви ти елементи доводе до тога да ако се не истраже како треба да има оволики број жртава и овако велики број срушених објеката", указује Радовановићева.

Сеизмичка активност ће се, додаје, на том простору даље развијати.

"Ту има доста припремних жаришта за јаке земљотресе. Сигурно ће то бити, само још нисмо сигурни на коју страну ће се сеизмичност развијати. Одмах после овога се догодио земљотрес у старом турском жаришту код Истанбула, а десетак минута после после главног земљотреса је био и један земљотрес магнитуде 4,6 у Вранчи која је на одређени начин територијално најближе и највеће жариште које бисмо ми могли да осетимо", наводи Радовановићева.

То што је регистровано код Бора су, каже, најчешће последице минирања.

"У том делу источне Србије имамо јако мало земљотреса, тај простор није тако сеизмички активан. Активнији је део источне Србије према Великој Морави. Ми смо доста далеко од простора који је тренутно активан, али та активност неће се само реализовати у том простору, она је везана за читав простор источног Медитерана. Сви ћемо сигурно наредних година приметити већи број слабијих земљотреса. Ми у Србији смо на периферији свих догађаја, наши земљотреси су много слабији и бићемо у прилици да неке од њих и осетимо", закључила је Радовановићева.

Немоћни сте ако се не врши контрола градње

"Неколико елемената утиче на то да при истој магнитуди земљотреси имају различите последице. Један је градња, други је време кад се догодио и трећи партаметар је дубина на којој се догодио земљотрес", објаснила је сеизмолог Славица Радовановић.

Како је навела, земљотрес који је погодио Турску и Сирији имао је високу магнитуду и догодио се у простору у коме је велики број објаката који су зидани ван стандарда.

„Саграђени су пре него што су донети иновирани стандарди у Турској, саграђени су на тлу које није погодно за градњу, догодио се у време када је велики број људи био у кућама“, појашњава Радовановић.

На питање од чега зависи разорност, каже да је за то пресудно колико је енергије успело да се сакупи у простору.

„Зависи и од дужине раседа који је активиран. Замислите да имате простор дужине 100 километара и да се два блока додирују, да су велики притисци и у једном трентуку та два блока клизну. Када један велики простор учествује у акумулацији сеизмичке енергије, када је велики притисак, онда се догоди велики земљотрес“, рекла је.

Напомиње да није уобичајено да се догоде два потреса скоро исте, велике магнитуде, али додаје да за Турску можемо да кажемо да јесте.

„Земљотрес код Измита 1999, после месец два догодио се још један сличне јачине на растојању од 100 километара што личи на данашњу ситуацију. Јер сва енергија није могла да буде истрошена првим земљотресом. Догодио се први земљотрес, промена напона која је настала услед пражњења је довела до дотока додатне енергије на онај следећи“, објаснила је.

Напомиње да је Србија на истој тектонској плочи, али Турска има један мега блок – анадолијски. Међутим, како каже, ми смо на периферији догађања.

„Иако смо смештени на месту где осећамо утицај запада, јер се Италија ротира ка простору Балкана и притиска, иако се анадолијски блок ротира ка западу и притиска Грчку и ти притисци се преко Бугарске и Грчке преносе код нас, али ми смо далеко од тих граница. Догоди се на том путу пуно земљотреса, до нас досеже мали доток сеизмичке енергије“, каже сеизмолог.

Подсећа да је Турска велика држава, која има једну од најмодернијих сеизмолошких мрежа.

„Они су од 1999. много уложили у истраживања, много инструмената по Турској, много радова турски стручњаци објављују везаних за сеизмологију. Они могу да региструју и најслабије земљотресе, па их зато региструју 20.000. Прогноза земљотреса није у смислу када ће бити, прогноза је урађена и Турска има савремене карте. Све је урадила да спреми подлоге. На картама је дефинисано да је то зона где се могу догодити јаки земљотреси. То су процеси који зависе од много фактора. Факторе не можемо да антиципирамо да бисмо могли да кажемо тад и тад“, додаје.

(РТС, Н1)