Slobodan Homen, Dragana Boljević: Reforma pravosuđa i učlanjenje sudija u političke partije

Mnogo je polemika u vezi sa sprovedenom reformom pravosuđa. Iako se slažu da je reforma bila neophodna, predstavnici strukovnih udruženja sudija i tužilaca i Ministarstva pravde spore se oko toga da li je sve moralo da bude sprovedeno baš na način kakav jeste.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, razgovarali su o sprovedenoj reformi, reizboru sudija, novoj mreži sudova, učlanjenju sudija u političke stranke, stvaranju paralelnih sistema i zamerkama evropskih institucija na „novosti” u srpskom pravosuđu.

Politika: Kako ocenjujete dosadašnju reformu pravosuđa?

Boljević: Iako je reforma bila neophodna, o čemu je i Društvo sudija govorilo poslednjih deset godina, reizbor i nova pravosudna mreža nisu reforma. Te mere preduzete su bez analiza posledica koje će nastupiti. Eksperti Saveta Evrope, koji bi uskoro trebalo da predstave svoj konačni izveštaj o pravosudnoj reformi, konstatovali su da je reizbor toliko zatrovao atmosferu u pravosuđu da reforma ne može da se sprovede dok se ne otklone problemi reizbora. Udruženja sudija i tužilaca, sa OEBS-om, posetama na terenu pokušavaju da uoče probleme i pomognu bolje funkcionisanje nove pravosudne mreže, koja nije postigla deklarisane ciljeve da pravosuđe bude brže, jeftinije, dostupnije, a sudovi ravnomerno opterećeni.

Homen: Svaka reforma je izuzetno teška i komplikovana, a naročito kada želite da reformišete nešto što je na jedan način radilo 50 ili 60 godina. Ona ne može da bude sprovedena bez saradnje s nadležnim institucijama i strukovnim udruženjima i moram da kažem da je Ministarstvo imalo dobru saradnju s Društvom sudija i Udruženjem tužilaca. Slažem se s gospođom Boljević da je glavni kamen spoticanja ove reforme opšti izbor. Mislim da je to samo mali deo celokupne reforme, koji je, nažalost, privukao najviše pažnje javnosti. Sigurno je da taj postupak što pre treba da bude okončan, odnosno da Ustavni sud treba što pre da završi postupke po žalbama sudija koje nisu izabrane. Kada govorimo o reformi, moram da kažem da je analiza rada privrednih sudova pokazala da oni sada rade 30 odsto brže nego ranije. Ako rezultati analiza i u drugim oblastima budu takve, recimo u parničnoj ili krivičnoj materiji, mogli bismo da kažemo da je reforma uspela.

Politika: Kakve su konkretno bile zamerke evropskih institucija na reformu?

Boljević: U brojnim reakcijama EU naglašavaju se značajni nedostaci reizbora u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparetnosti i pouzdanosti celokupnog procesa. Zbog toga je formirana radna grupa Evropske komisije i naših zvaničnika čiji je zadatak da se nađu rešenja za otklanjanje nedostataka reizbora. Kako stvari ne idu potrebnom brzinom i saglasno standardima, Štefan File je 1. juna, u ime Evropske komisije, izneo upozorenje da će o načinu na koji ovi nedostaci budu otklonjeni Evropska komisija dati ocenu u izveštaju o napretku i da će on uticati i na ocenu kandidature Srbije za pridruživanju EU. Krajem jula ministarka je dobila novo Fileovo pismo, a mi ćemo za nekoliko dana izvestiti o pismu koje smo dobili od Pjera Mirela, direktora Političkog direktorata za jugozapadni Balkan.

Homen: Saradnja sa Evropskom komisijom i EU nije počela donošenjem seta pravosudnih zakona, niti njihovom primenom. Ona traje odavno. Kada je počela primena novih zakona predložili smo Evropskoj komisiji da oformimo zajedničku komisiju koja bi na mesečnom nivou pratila reformu pravosuđa. U toku reforme dobili smo jedno inicijalno pismo Evropske unije i razmenili na desetine prepiski s njihovim predstavnicima. Molba EK je da se, dok traje rad ove zajedničke komisije, pomenuta dokumentacija ne iznosi u javnost. Rezultati zajedničkog rada, primedbe, komentari treba da se reflektuju kroz izveštaj EK koji treba da bude podnet sredinom novembra. Tada će se tačno videti šta je to što je zamerano, šta je urađeno... Ono što sam dužan da kažem u vezi s radom te komisije jeste da Ministarstvo tu obavlja samo mali deo posla, faktički se ono odnosi na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Boljević: Isključivi mandat ove radne grupe je otklanjanje posledica reizbora. Razumljivo je da razgovori, razmatranja raznih ideja i rešenja, ne moraju da se iznose u javnost. Ali, nema nikakvih prepreka da javnost zna sadržaj pisama.

Homen: Lično bih voleo da mogu da objavim poslednje pismo koje je bilo vrlo pozitivno. Prvenstveni dogovor je bio da se ova komisija bavi pitanjima opšteg izbora, ali je kasnije, zajedničkim dogovorom, komisija dobila daleko šira ovlašćenja, pa i to da se bavi i daljim koracima reforme pravosuđa.

Politika: Šta je preostalo da se uradi da reforma pravosuđa bude okončana?

Homen: Da Ustavni sud odluči po žalbama i da se taj proces okonča. Posle toga sledi usvajanje važnih procesnih zakona. Ono što je izuzetno važno jeste da se završi kompjuterizacija svih predmeta u Srbiji jer će na taj način moći da se prati ceo „hod” predmeta. Normalno je da u reformi dolazio do određenih propusta. Te propuste možemo da vidimo uglavnom u samom hodu, ali i da ih na taj način rešimo.

Boljević: Reizbor je predstavljen kao prva reformska mera. Ako pravnu državu posmatramo kao jednu građevinu, onda je reizborom povređena nezavisnost sudstva koja je temelj pravne države. A ako temelj nije valjan, građevina će stalno biti nestabilna. Zato je nužno da se nedostaci učinjeni u reizboru otklone, na čemu uostalom, EU neprekidno insistira. Kompjuterizacija jeste dobra stvar, ali za nju treba vreme. Drugi najozbiljniji problem je nova mreža sudova, a to će teško moći da se reši. Mreža je skupa, sudovi postaju faktički i pravno nedostupni građanima. Recimo, u Apelacionom sudu u Kragujevcu od ukupno 47 sudija, svega 14 je iz ovog grada. Znači, isplaćuje im se plata, nadoknada za odvojeni život koja je 40 odsto od plate, zatim 250 evra na ime troškova stanovanja, plaća se šofer, gorivo i amortizacija vozila za njihov prevoz. Za dolazak do posla autobusom, zapisničarke dobijaju iznose skoro jednake njihovim platama od oko 17.000 dinara. Reforma je suviše ozbiljna stvar da bi se rešavala u hodu. Zato je bar s promenom mreže sudova trebalo sačekati.

Politika: Imate li utisak da je reforma odrađena preko kolena, sve odmah i sada?

Homen: To je stvar o kojoj se govori deset godina i u jednom trenutku je moralo da se preseče i krene u reformu. Mislim da bi dalje odlaganje bilo kontraproduktivno i štetno za građane.

Boljević: Dugo čekanje na reformu ne daje pravo da se ona zbrza, a zbrzana je. Trebalo je da bude urađena u fazama (razrada Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog, Upravnog i apelacionih sudova, uključivanje prekršajaca). Sve ostalo je trebalo kasnije. Posebno pravosudna mreža.

Politika: Čini li Vam se da je činjenicom da se nereizabranim sudijama isplaćuje novčana nadoknada do rešenja njihovih žalbi pred Ustavnim sudom u stvari priznato da je bilo grešaka prilikom reizbora?

Homen: Ustavni sud je na osnovu slova zakona protumačio da je, praktično, postupak koji se vodi pred njim – drugostepeni. Znači, postupak reizbora nije okončan odlukom Visokog saveta sudstva, nego će to biti kada Ustavni sud donese odluku. Stav Ustavnog suda je da naknade treba da budu isplaćivane sve dok se ne odluči po žalbama neizabranih sudija i mi u to ne možemo da se mešamo.

Boljević: Tačno je da je Ustavni sud „proširio” zakon kada je 25. marta zauzeo taj stav. Međutim, ja sam uverena da je to posledica stava Evropske komisije o nevaljanosti reizbora. Da je svako od nas nereizabranih uradio kolegi sudiji 10 odluka mesečno, što smo mi i tražili, za šest meseci bilo bi urađeno 50.000 odluka. Neverovatno je da nije bilo sluha da nam se to omogući, a bi to bilo u korist svih.

Politika: Kako komentarišete tvrdnje Vladimira Cvijana da je većina neizabranih sudija prešla u SNS? Znači li to da sprovedeni reizbor dobija političku konotaciju?

Boljević: Ne verujem u to. Smatram da je to akt nemoći i revolta zbog brojnih povreda prava u reizboru i činjenice da institucije ne funkcionišu. I nereizabrane sudije su sudije, doduše u veoma neobičnom statusu, sve dok Ustavni sud ne odluči po našim žalbama. Strogim standardima za naše ponašanje trebalo je da pokažemo da nismo bili za odstrel.

Homen: Treba da napravimo razliku da li je nešto političko pitanje. Rasprava o sudijama koja se vodi na nivou političkih partija ne može da bude korisna ni strankama, ni sudijama, ni zemlji. Ako političke partije žele da se bave ovim pitanjem, postoji samo jedna institucija gde to mogu da učine, a to je skupština. U krajnjoj liniji, skupština je usvajala ove zakone, ona može da ih ospori, da ih izmeni, a i stranke mogu da kažu svoje komentare.Pitam se zašto se neke od neizabranih sudija učlanjuju u tu stranku. Ako je razlog to što dele politička ubeđenja partije, onda je to potpuno legitimno. Ako im je kojim slučajem motiv da na taj način ponovo uđu u pravosuđe, to govori o njihovom, da tako kažem, sumnjivom moralnom kvalitetu kada je u pitanju nepristrasnost, nezavisnost prilikom donošenja odluka. Pitanje je šta sa sudijama koje su prešle u stranku.

Politika: Kako komentarišete izjavu lidera LDP-a Čedomira Jovanović da je učlanjenjem neizabranih sudija u SNS narušen demokratski poredak, ali i da su na ovaj način stvorene paralelne institucije sistema?

Boljević: Pažljivo sam slušala tu izjavu. Osim što je govorio o razrešenju, što i mi tvrdimo da se desilo s nereizabranim sudijama, zaprepastila me je njegova „obaveštenost” o navodnim razlozima razrešenja tih sudija, pošto ih oni sami ne znaju.

Homen: Jednim delom mogu da se složim sa izjavom gospodina Jovanovića da bilo koja vrsta javne rasprave, pogotovo učlanjenje sudija u političke stranke, sigurno ugrožava demokratski poredak. Građani ne mogu da imaju poverenje u pravosuđe ako se tom temom bavi spekulantski na osnovu izjava u novinama političkih stranaka. Ako ostavite utisak da će, kada neka nova stranka dođe na vlast, ti ljudi biti vraćeni, dolazimo do toga da imamo produžetak političkih stranaka kroz sudske institucije.

Politika: Može li se očekivati pokretanje nekih istraga s obzirom na to da su se u javnosti posle reizbora pojavile informacije da su se neke od neizabranih sudija bavile nezakonitim radnjama?

Homen: Ne mogu mnogo da govorim o tome s obzirom na to da nisam član Visokog saveta sudstva i da nisam učestvovao u samom postupku izbora. Ta pitanja su, isključivo, u nadležnosti Visokog saveta sudstva, a što se tiče istraga i Republičkog javnog tužilaštva.

Boljević: Ako je Visoki savet sudstva došao do takvih podataka, to nije samo stvar nedostojnosti i razrešenja, nego i krivične odgovornosti sudija koje nisu reizabrane. Po zakonu je VSS bio dužan da podnese krivične prijave protiv njih. Pošto to nije učinio, ostaje sumnja da uopšte postoje dokazi za tako nešto.

Politika: Šta je neizabrane sudije navelo da se obraćaju sudu u Strazburu?

Boljević: Od 1.000 predmeta Ustavni sud je rešio jedan. To je bila pilot odluka po kojoj je trebalo rešiti sve ostale predmete, ali se na tome zaustavio. Zanimljivo je da od pet sudija Ustavnog suda koje je Vrhovni kasacioni sud izabrao u međuvremenu nijedan nije bio sudija pre decembarskog (re)izbora. Za četvoro njih, kao i za sudiju izabranog početkom jula u skupštini, postoje ozbiljni sukobi interesa za odlučivanje o nevaljanosti reizbora. Kap koja je prelila čašu je to što je Ustavni sud, u predmetima u kojima još nije odlučio o žalbi protiv decembarskih rešenja VSS o prestanku sudijske funkcije, prihvatio nove junske odluke Saveta. Time je prekršeno načelo pravne sigurnosti, zabrana da se dva puta odlučuje u istoj stvari, kao i mnoga druga opšteprihvaćena pravila. Ovakvo postupanje ne garantuje pošteno suđenje. Zato ćemo do 20. septembra, pre okončanja postupka pred Ustavnim sudom, Strazburu predati prvih stotinak predstavki.

Homen: Mogu samo da kažem da imam puno poverenja u rad Visokog saveta sudstva i Ustavnog suda. Podržavam inicijativu sudija da se obrate Sudu u Strazburu jer smatram da na sprovedenom postupku ne sme da ostane niti jedna senka i zato je važno da se iscrpe sva moguća pravna sredstva.

(Razgovor vodila Miroslava Derikonjić)