Slobodan Ilić: Neće se žuriti sa privatizacijom preostalih državnih banaka

Kakva je sudbina Srpske banke, Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo? Da li se od njih može napraviti jedna zdrava banka?

Na ova pitanja za sada nema odgovora, pa je sudbina tih banaka neizvesna.

Agencija za osiguranje depozita prosledila je vladi elaborat o spajanju preostalih banaka u većinskom državnom vlasništvu, a vlada bi o tome trebalo da se izjasni za dve nedelje. Bar tako najavljuje Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, i kaže da će se o kragujevačkoj Kredi banci raspravljati na jesen jer su za nju zainteresovani Slovenci. Učešće vlade u odlučivanju o sudbini ovih banaka je njena obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci koju ona ispunjava na vreme.

– Rešenje će se znati tek kad se izjasne Narodna banka Srbije, ali i ministarstva finansija, ekonomije i trgovine. I stručnjaci za reviziju moraju da odgovore na pitanje da li postoje gubici i kako se to reflektuje na kapital tih banaka. MMF i Svetska banka su tražili da za te banke pripremimo mere u slučaju da dođe do prelivanja problema iz realnog sektora u finansijski kako bi se znalo da li će moći da opstanu. Jedna od mera jeste i međusobno pripajanje tih banaka. Ali niko nije rekao da to mora da se uradi – ističe Ilić.

U elaboratu se predlaže spajanje Srpske banke (96,5 odsto u državnom vlasništvu), Poštanske štedionice (63,7 odsto) i Privredne banke Pančevo (92,9 odsto), ukoliko svi daju saglasnost.

– Svetska banka i MMF ne žele da nijedna banka dođe u problem. Zato su tražili od Srbije da preduzme mere da državne banke, koje nemaju mogućnost da se dokapitalizuju kao privatne, ne dođu u nezgodnu situaciju i odu u stečaj, što bi po domino efektu moglo da se proširi na sve druge – kaže Ilić.

Na pitanje da li država razmišlja da bar jednu banku zadrži u većinskom državnom vlasništvu, Ilić kaže da se u naredne tri godine neće žuriti sa privatizacijom najvećih i najbitnijih državnih banaka. A to važi i za osiguravajuću kuću „Dunav”.

Inače, država ima manjinski udeo u Čačanskoj banci (38,8 odsto), Komercijalnoj banci (38,6 odsto), Jubmes banci (21 odsto), Agrobanci (20 odsto) i Privrednoj banci Beograd (19,4 odsto).

(Politika)