Слободан Илић: Неће се журити са приватизацијом преосталих државних банака

Каква је судбина Српске банке, Поштанске штедионице и Привредне банке Панчево? Да ли се од њих може направити једна здрава банка?

На ова питања за сада нема одговора, па је судбина тих банака неизвесна.

Агенција за осигурање депозита проследила је влади елаборат о спајању преосталих банака у већинском државном власништву, а влада би о томе требало да се изјасни за две недеље. Бар тако најављује Слободан Илић, државни секретар Министарства финансија, и каже да ће се о крагујевачкој Креди банци расправљати на јесен јер су за њу заинтересовани Словенци. Учешће владе у одлучивању о судбини ових банака је њена обавеза према ММФ-у и Светској банци коју она испуњава на време.

– Решење ће се знати тек кад се изјасне Народна банка Србије, али и министарства финансија, економије и трговине. И стручњаци за ревизију морају да одговоре на питање да ли постоје губици и како се то рефлектује на капитал тих банака. ММФ и Светска банка су тражили да за те банке припремимо мере у случају да дође до преливања проблема из реалног сектора у финансијски како би се знало да ли ће моћи да опстану. Једна од мера јесте и међусобно припајање тих банака. Али нико није рекао да то мора да се уради – истиче Илић.

У елаборату се предлаже спајање Српске банке (96,5 одсто у државном власништву), Поштанске штедионице (63,7 одсто) и Привредне банке Панчево (92,9 одсто), уколико сви дају сагласност.

– Светска банка и ММФ не желе да ниједна банка дође у проблем. Зато су тражили од Србије да предузме мере да државне банке, које немају могућност да се докапитализују као приватне, не дођу у незгодну ситуацију и оду у стечај, што би по домино ефекту могло да се прошири на све друге – каже Илић.

На питање да ли држава размишља да бар једну банку задржи у већинском државном власништву, Илић каже да се у наредне три године неће журити са приватизацијом највећих и најбитнијих државних банака. А то важи и за осигуравајућу кућу „Дунав”.

Иначе, држава има мањински удео у Чачанској банци (38,8 одсто), Комерцијалној банци (38,6 одсто), Јубмес банци (21 одсто), Агробанци (20 одсто) и Привредној банци Београд (19,4 одсто).

(Политика)