уторак, 22. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Слободан Самарџија: Сједињене Америчке Државе „мрве” Европу
Хроника

Слободан Самарџија: Сједињене Америчке Државе „мрве” Европу

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. август 2020.

 Русија није непомирљиви противник Запада. Нису то ни Кина, Северна Кореја, Иран... Напротив, део света који себе воли да назива „демократским” суочава се данас превасходно са самим собом, са својим друштвеним, политичким, економским вредностима и – промашајима. И то уз све видљивију ефикасност оних других, „ауторитарних” режима.

Прекретница није изазвана ратним и сличним претњама. Потиче из суштине западног схватања света, који је вековима грађен и обликован преко леђа „осталих и мање важних” учесника. Одржати ту доминацију у 21. веку није лако, некада неисцрпни извори полако пресушују, радна снага захтева више за себе. Технологија, ма колико зближавала, изазива страх од могућности да сви будемо – једнаки.

Запад у овом тренутку нема заједничку стратегију. Несугласице су све израженије, интереси се сукобљавају... У таквим околностима уочљиве су различите тактике два и даље главна глобална играча: Русија убрзано тражи партнере, док их се Америка – одриче. Различита схватања садашњости и будућности, у веку у којем је политика у великој мери заменила силу оружја, али се манифестује као метод за пљачку, корупцију и контролу над масама.

Жеље Вашингтона је мало ко у Европи данас спреман беспоговорно да поштује. Поготово ако су изречене наредбодавним тоном и усмерене ка Берлину или Паризу. Гужва поводом америчких санкција изречених руским и европским компанијама укљученим у изградњу „Северног тока 2” само је врх леденог брега. Забране и уцене умножавају се практично свакодневно. Убрзана продаја прескупог америчког наоружања више нема циљ да помогне доскорашњим савезницима, већ да им се узму паре за нешто што би могло бити искоришћено тек у некој глобалној (коначној) катаклизми, на коју се у овом тренутку не рачуна. И за Русију је то нова ситуација. Изгледа да ће морати да се носи с противником који не кидише директно, него заобилазно, кажњавајући превасходно оне који су спремни да сарађују с Москвом како би сузили простор руског деловања. Као да су у Вашингтону решили да своју политику самоизолације пренесу и на остатак света. Логика је јасна: оног тренутка када би Европа и свет били размрвљени и враћени у прошлост, у време чврстих међусобних граница, могућност утицаја на сваку од таквих држава појединачно имала би много више изгледа за успех.

С друге стране, све је јасније да велики пројекти, попут „Северног тока 2”, немају шансу да буду остварени ван процеса међународне сарадње. Није реч само о финансијском терету, већ о реализацији свега што један такав пројекат претпоставља: усклађивање са другим учесницима на тржишту, прилагођавање капацитета, транспорт, резерве...

У Русији су партнере потражили без отворених политичких условљавања. Да ли је тајна у томе што је на сарадњу пре свих позван вековни непријатељ, Немачка, земља високо технолошки развијена, или су Американци сами себи затворили нека врата – то може да се тумачи на разне начине. Чињеница је да је тренутно Москва за корак испред Вашингтона и да само неки испад америчке администрације може да доведе до оштријег сукоба два џина.

Питање је каква је заиста улога „Северног тока 2” у односима САД и Русије. Обе државе су, наиме и те како добро снабдевене енергентима и бацање тежишта само на њих не даје потпуну слику. Ни купце ван сопствених граница није данас тешко наћи. Суштина изградње и самог постојања једног овако моћног гасовода јесте – губитак контроле Вашингтона над кључним економијама западноевропских земаља. А то значи потенцијално скретање и других облика друштвених збивања са „америчког правца”. И, опет, није проблем толико у финансијској добити колико у губитку стратешке надмоћи.

Ако Америка неким случајем и зарати с Кином или Русијом, њен главни противник биће и остати – Европа. Јер, галамећи против те две државе, Американци у ствари настоје да опстану у Европи, где једино могу да продају своје производе, технолошки и на друге начине компатибилне са оним што се овде троши.

Русија и Кина се задовољавају другачијим стандардима.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер