петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Софија: Бугарска прети блокадом отварања приступних преговора ЕУ и Скопља уколико се настави са инсистирањем на македонском идентитету и језику
Хроника

Софија: Бугарска прети блокадом отварања приступних преговора ЕУ и Скопља уколико се настави са инсистирањем на македонском идентитету и језику

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 21. септембар 2020.

Званична Софија јасно ставља до знања да ће блокирати отварање приступних преговора ЕУ и Скопља уколико се инсистира на македонском идентитету и језику.

Историјски спор два суседа могао би да уђе у бриселске ходнике и то пред децембар, кад Северна Македонија очекује званични почетак преговора о приступању Европској унији.

То би значило да ни пристанак на промену имена земље због спора са Грчком можда не би био довољан да после петнаест година – толико је Северна Македонија званично кандидат за ЕУ – почну преговори, преноси Дојче веле.

Документ из Софије носи бирократски назив: "Меморандум којим се објашњава однос Републике Бугарске и Републике Северне Македоније у контексту процеса проширења и придруживања и стабилизације". Он је прошле седмице привукао пажњу медија у Скопљу.

Према званичном бугарском тумачењу историје, људи словенског порекла који живе у Северној Македонији заправо су Бугари који говоре бугарски језик

Меморандум на шест страница, послат из Софије у 26 главних градова ЕУ у августу ове године, појашњава став Бугарске о разним историјским питањима. Кључан је, како тврди Софија, "етнички и језички инжењеринг који се догодио" у Македонији у деценијама од Другог светског рата.

"Приступни пут Северне Македоније пружа драгоцену прилику њеном вођству да раскине са идеолошким наслеђем и праксом комунистичке Југославије. Процес проширења не сме да легитимише етнички и језички инжењеринг који се одвијао у бившим ауторитарним режимима“, наводи се у бугарском Меморандуму.

Према званичном бугарском тумачењу историје, људи словенског порекла који живе у Северној Македонији заправо су Бугари који говоре бугарски језик, али им је испран мозак за време Титовог комунистичког режима у бившој Југославији и у том процесу су вештачки добили нови "македонски" идентитет и језик.

Бугарска користи велику предност у односу на Северну Македонију

Овај захтев није нов. То је званични став бугарске државе који постоји од педесетих година 20. века. Као резултат тога, неспоразуми у погледу историјских питања између два суседа често су стварали узавреле односе у политичкој арени. Као чланица ЕУ, Бугарска сада има велику предност у односу на Северну Македонију и намерава да је искористи.

Професор Улф Брунбауер, који води катедру за историју југоисточне и источне Европе на Универзитету у Регензбургу, каже да је Меморандум начин на који Бугарска "врши притисак наметањем националистичког погледа на историју и културу друге државе и њеног народа".

"То би било као кад би Немачка рекла Аустријанцима да су Немци или када би Данска Норвежане назвала аномалијом јер су некада били део њиховог царства и јер се њихов стандардни језик касније развио и одвојио од данског", рекао је Брунбауер за Дојче веле.

Запрепашћење у Скопљу

Северна Македонија уопште постоји, а ако та нова нација упорно одбија да се сама укине – Бугарска то сматра чином агресије

Меморандум је изазвао запрепашћење у Скопљу и осуде у деловима бугарске академске заједнице. Заменик македонског премијера Никола Димитров рекао је да "језик не подлеже признавању или непризнавању, јер се у 21. веку, посебно у Европи, никоме не може ускратити право на самоопредељење и самоизражавање".

Бугарски социолог Ивајло Дичев написао је у ауторском тексту за Дојче веле на бугарском да је примарна "оптужба" у Меморандуму чињеница да "Северна Македонија уопште постоји". "А ако та нова нација упорно одбија да се сама укине – Бугарска то сматра чином агресије."

Непремостиве разлике и неслагања

Током Другог светског рата Краљевина Бугарска је била део сила Осовине и заузела је територију данашње Северне Македоније. Македонска историја овај период назива "бугарском фашистичком окупацијом". Али Бугарска негира ту тврдњу и тврди да су њене снаге само ослободиле своју браћу на западу.

У декларацији, коју је парламент усвојио прошле године, Софија је поручила Скопљу да престане са коришћењем синтагме "фашистичка окупација" када помиње Бугарску у својим уџбеницима историје и да уклони све такве наводе са споменика који сећају на Други светски рат.

За решавање оваквих проблема требало је да буде задужена мешовита Комисија основана након потписивања билатералног споразума о пријатељству 2017. године.

Група историчара и стручњака у домену образовања из обе земље започела је рад на дугачкој листи питања која су предмет раздора, али је престала са радом прошле године. Званично, због избора у Северној Македонији и пандемије. Незванично, због непремостивих разлика и неслагања.

Сада бугарска влада инсистира да Комисија настави рад и покаже резултате или ће пут суседне земље према ЕУ бити заустављен пре него што уопште почне.

Немачка позвала обе стране на договор

Иако се ЕУ до сада није оглашавала по том питању, Немачка је, као тренутна председавајућа Европском унијом, позвала обе државе да реше отворене проблеме у оквиру Комисије која се бави историјским питањима.

Немачка амбасадорка у Северној Македонији Анке Холштајн одбацила је покушаје Бугарске да уврсти билатерална питања у оквир преговора с ЕУ. "Билатералне проблеме треба решавати билатерално", рекла је она.

По речима Драгија Ђоргијева, председника македонског експертског тима у Македонско-бугарској комисији, то неће бити лак задатак. "Бугарски меморандум, који негира савремени македонски језик и идентитет, није од помоћи за успешан рад Комисије", рекао је он за Дојче веле. (...)

 

(Дојче веле, Б92) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер