петак, 27. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > СПЦ и православни верници данас славе Аранђеловдан – једну од најчешћих слава у нашем народу
Хроника

СПЦ и православни верници данас славе Аранђеловдан – једну од најчешћих слава у нашем народу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. новембар 2020.

Православни верници и СПЦ данас славе Аранђеловдан, односно Светог Духа Архангела Михаила (анђела Михаила).

Архангел Михајло - фреска из Дечана

Хришћани су овај празник установили на Сабору светих отаца, одржаном неколико година пре Првог васељенског сабора (325. година).

По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава "оног који је као Бог". На грчком језику реч "архи" значи главни, први, а "ангелос" значи весник, анђео.

Анђели су духовна, бестелесна бића, извршавају Божји промисао, има их веома много и, према хијерархији, подељени су у девет рангова или чинова. Сваки човек на дан крштења добије свог анђела, који се назива анђео мирни, верни учитељ, чувар душа и тела. Ти анђели чувају човеку живот и здравље и пазе да човек, због свог незнања и несмотрености не направи какву погрешку.

Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, а по којем је овај празник добио име. Архангел Михаило на икони представља се као борац - војвода, са мачем или копљем у руци, а народно веровање сматра да он долази и узима људске душе, кад је коме куцнуо час. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат.

Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу - није добро, а ако је код главе - болесник ће оздравити.

Његов култ настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

Честа је слава у нашем народу. По бројности свечара, одмах је иза Никољдана а славио га је и Цар Душан, Стефан Немања и његови синови. Слави се у јесен, а по народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време - време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.

Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! Зато, ако ујутру буде ведро, чека нас година пуна сунца, а уколико буде облачно и тмурно, биће много падавина, и година без много сунчаних и лепих дана. Чим устанете, погледајте у небо, и сазнаћете каква година је пред нама.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака и усмерава невернике на прави пут. У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.

Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна, а жито је обавезно.

(РТС)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер