Спор између богатих и сиромашних земаља на самиту у Копенхагену

На климатском самиту Уједињених нација у Копенхагену је дошло до пооштравања сукоба између богатих земаља и оних у развоју, јер су Кина и њени истомишљеници оптужили САД да "угрожавају свет" тиме што одбијају да издвоје више помоћи за свет у развоју, објавио је британски "Дејли телеграф".

"Морамо да поставимо питање америчком Конгресу: Ви одобравате милијарде долара за одбрану. Зар не можете да издвојите 200 милијарди за спас света?", изјавио је главни преговарач Кине и Групе 77 земаља у развоју Лумумба ди-Апинг на самиту у данској престоници.

Земље у развоју траже помоћ од 200 милијарди долара за борбу против последица глобалног загревања, што је двоструко више од износа о којем се тренутно разговара.

Међународни монетарни фонд (ММФ) има у резерви милијарде долара за помоћ земљама које имају мањак готовине. Земље у развоју сматрају да би та средства требало понудити у облику зајмова, како би оне могле да се заштите од раста нивоа мора, да саде шуме и улажу у обновљиву енергију, навео је британски лист.

Спор између богатих и сиромашних земаља са самиту у Копенхагену, који се одржава од 7. до 18. децембра, подстакла је мала острвска држава Тувалу, позвавши на склапање споразума који би раст глобалне температуре ограничио на 1,5 степени Целзијуса. Тај захтев су подржале друге државе у Африци угрожене климатским променама, као и лидери света у развоју, што заједно чини више од половине земаља у свету. Међутим, испуњење тог захтева је готово немогуће, јер је већина држава јасно рекла да се неће обавезати на тако амбициозан циљ.

Амерички председник Барак Обама је, примајући јуче Нобелову награду за мир у Ослу, позвао земље које преговарају у Копенхагену да "посегну за светом какав би он требало да буде". Међутим, на самиту је Обама поново критикован зато што САД нису ратификовале претходни документ о климатским променама, Протокол из Кјота. Важност тог пакта истиче 2012. године и зато је на самиту у Копенхагену неопходно постићи договор о документу који ће га наследити.

Док је на власти у САД био републикански председник Џорџ Буш, та земља је константно одбијала да ратификује Споразум из Кјота и ни даље нема законски обавезујући циљ за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

(Танјуг)