Србија почела с једностраном применом Прелазног споразума са ЕУ

Почиње примена Прелазног трговинског споразума са Европском унијом, пошто на снагу ступају измене Закона о царинској тарифи, а ефекат примене тог документа биће јефтинија роба из 27 земаља чланица Уније. Један од највидљивијих ефеката примене споразума дупло нижа царина на увоз аутомобила.

У Србији од данас почиње примена Прелазног трговинског споразума са Европском унијом, пошто на снагу ступају измене Закона о царинској тарифи, а ефекат примене тог документа биће јефтинија роба из Европске Уније.

Применом Споразума предвиђено је да се у наредних шест година постепено успостави слободна трговина индустријским и пољопривредним производима са ЕУ.

Влада Србије је 16. октобра 2008. усвојила одлуку о почетку примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ, који је требало да се ступи на снагу 1. јануара 2009. године.

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је јуче да ће финални ефекат примене тог споразума са ЕУ бити јефтинија роба и "производни инпути" који долазе из Уније, за грађане и привреду Србије и подсетио да Споразум предвиђа да Србија сукцесивно смањује царинске стопе на увоз производа из ЕУ.

Потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић нагласио је да ће један од највидљивијих ефеката примене споразума бити то што ће од данас бити дупло нижа царина на увоз аутомобила, са досадашњих 20 на 10 одсто.

Према Прелазном трговинском споразуму, у првој години примене тог документа, царинске стопе ће бити смањење од пет до 20 одсто од досадашњих царина, при чему ће царине на сировине и репроматеријале бити ниже на 70 одсто оних из 2008. године.

Царине на производе из ЕУ, који захтевају више фазе прераде, царине ће бити смањене на 85 одсто од оне која је била у 2008.

Такође, у 2009. години биће укинута царина на живе животиње за узгој и приплод, као и на неке пољопривредне производе који се не производе у Србији и у ту групу спадају тропско воће, зачини и неке врсте семенске робе .

На остале пољопривредне и прехрамбене производе, царинске стопе ће у првој години бити смањене на 80 и 95 одсто од садашње царине, али ће велики број царина на храну и пољопривредне производе, који сада износе око 23 одсто, остати и после 2015. године.

Царине на индустријске производе биће потпуно укинуте после шест година, а домаћа индустрија ће се најдуже штитити од увоза робе са листе "најосетљивијих производа", на које би у првој години примене Споразума царина износила 85 одсто од садашње стопе.

Већ друге године царина би била смањена на 70 одсто, треће на 55 одсто, па 40 и 20 одсто, тако да би шесте године царина на индустријске производе била укинута.

У "најосетљивије производе" сврстани су трактори мање снаге, мотокултиватори, електичне машине и опрема, бицикли, оружје, муниција, обућа и намештај, хартија и картон, керамички производи, стакло, гвожђе, челик, бакар, алуиминијум и производи од тих метала.

У Споразуму је дефинисана и "веома осетљива" група производа, на које би се царина постепено смањивала у наредне четири године, најпре на 80 одсто, па на 60, 40 и 20 одсто, а пете године би била потпуно укинута.

У тој групи производа су сапун и други производи хемијске индустрије, железниццки и трамвајски вагони, производи од камена, гипса, цемента, бетона и азбеста, пластичне масе, природна и вештачка крзна, каучук и дрво и производи од њих, алати и играчке.

Постоји и категорија "осетљиви производи", за које је предвиђено укидање царине у року од три године, при чему би се прве године она смањила на 70, затим на 40 одсто садашње царинске стопе, а потом би била третирана као бесцаринска роба.

Група "осетљивих производа" обухвата јестиву со, шешире и капе, минерална горива и уља, возила за голф и за снег, медицински и хируршки инструменти и апарати, као и мерни и контролини инструменти.

(РТС)