Србија после 10 година има суфицит са Хрватском

 Србија је крајем 2011. први пут после 10 година остварила суфицит у трговинској размени са Хрватском, пренео је данас портал Еурактив Србија (www.euractiv.rs)

Србија је за првих 11 месеци прошле године у Хрватску извезла робу за 430 милиона долара, а увезла за 417 милиона, чиме је остварила суфицит у трговинској размени од 13 милиона долара, показују подаци Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије (ПКС).

Трговинска размена Србије и Хрватске у 2010. износила је 707 милиона долара, при чему је дефицит на српској страни био 83 милиона долара.

Трговинска сарадња две земље интензивирала се 2001. године а врхунац је био 2008. године када је трговинска размена достигла скоро 990 милиона долара. уз дефицит од око 120 милиона долара на српској страни, показују подаци Републичког завода за статистику.

Пре 2000. године, размена је била на ниском нивоу од двадесетак милиона долара годишње. Изузетак је 1997. када је Србија извезла робу у вредности 66,5 милиона долара, а увезла робу за 25,9 милиона долара.

Директор Бироа за регионалну сарадњу ПКС Миливоје Милетић навео је да су суфициту Србије са Хрватском највише допринеле домаћа црна металургија, прехрамбена индустрија, као и хемијска индустрија.

Он је додао да међу српским извозницима у суседну државу има пуно предузећа која су у процесу приватизације купиле или основале хрватске компаније.

Најзначајнији извозници Србије у Хрватску у 2010. били су Ју-Ес стил Србија (УС Стеел Сербиа), Дијамант, Петрохемија, ФАМ и Ваљаоница Севојно, казао је Милетић.

Из Хрватске, Србија је највише увозила производе од обојеног стакла, ђубрива, лака уља за прераду, семе уљане репице и полиетилен, као и цигарете.

У укупном извозу Србије у ту бившу југословенску републику 2010. године прехрамбени производи и пића учествовали су са 15 одсто, производња основних метала са 14 одсто, а производња машина и уређаја осам одсто.

Милетић је оценио да је структура српског извоза у Хрватску неповољна јер у њој доминирају сировине и репроматеријал, као и производи нижих фаза обраде.

Како је рекао, највећи потенцијал за извоз у суседну земљу имају домаће воћарство, месна индустрија, производња алкохолних пића, индустрија грађевинских материјала, метални и фармацеутски производи, као и аутоиндустрија.

"Очекујем у наредном периоду унапређење економске сарадње две земље будући да је реч о компатибилним, а не конкурентским привредама, и да су обе државе заинтересоване за евроинтеграције", казао је Милетић.

Хрватске компаније су од 2000. у Србију инвестирале више од 500 милиона евра, а најзначајнији инвеститори су Агрокор, Лура, Нашице Цемент, Виндија и Певец.

Србија је, према подацима Бироа за регионалну сарадњу ПКС, имала две значајније инвестиције у Хрватској.

Кондиторска индустрија Свислајн Таково (Сwишлион Таково) купила је Еуро фуд маркет (Еуро Фоод Маркет) из Сиска за 20 милиона евра, а београдски НЦА Инвестмент Београд је преузео компанију Магма, хрватског дистрибутера играчака и одеће.

(Бета)