Србија улаже 350 милиона евра за пет одсто удела у бугарској нуклеарној електрани?

Улазак Србије у изградњу нуклеарне електране у Бугарској значиће ново задуживање земље за више од 350 милиона евра, истичу стручњаци. Упркос јединственој оцени економиста да је Србија забрињавајуће презадужена, влада ће и без јавне расправе, највероватније већ на јесен, да аминује инвестицију у регионални пројекат, и то за пет одсто удела у нуклеарки „Белене“. Први киловат струје грађани могу да очекују тек за 15 година.

Атомски промашај века!

Стручњак за енергетику и члан Председништва СНС-а Зорана Михајловић-Милановић каже за „Ало!“ да је овај дил „потпуна будалаштина“.

- Какав год да буде кредитни аранжман, са Кинезима или неким другим, тај кредит треба вратити. Инвестиција је огромна и вероватно ће нас коштати и више од 350 милиона евра. На струју бисмо могли да рачунамо тек за 15 година, а у земљи у којој се 25 година ништа није улагало у постојеће енергетске потенцијале нуклеарка у Бугарској не може да буде ни први ни други приоритет Србије. Председник Тадић изиграва премијера и владу и најављује улагање у ову нуклеарку, а оно нема ни економског, нити енергетског критеријума - сматра наша саговорница.

Она оцењује да ће влада сасвим сигурно ући у овај пројекат, јер је све већ уговорено и да ће тако поново показати да се одлуке у српској енергетици доносе искључиво ад хок.

С друге стране, секретар Удружења за енергетику ПКС-а Слободан Петровић сматра да је сада право време да се размишља о алтернативним изворима енергије, јер Србија може да експлоатише угаљ још 30-40 година.

- Бесмислено је опирати се нуклеарним електранама. Сада је прави тренутак и мислим да је овај предлог повољан. Ето, може се рећи да је градњом у Бугарској удовољено и онима који су се бунили због безбедности. Можемо то да одлажемо на конто нашег менталитета, неуређености и неозбиљности, али од 2030. године нам предстоји да се озбиљно позабавимо тим проблемом - објашњава Петровић.

У случају када би се нуклеарка градила у Србији, морао би бити укинут мораторијум на градњу нуклеарки, који је на снази од 1986. године (истиче 2015.), а грађани би могли да инсистирају чак и на референдуму, јер би ова градња, како напомиње Зорана Михајловић-Милановић, представљала не само енергетски, већ и политички ризик.

- Положај земље, безбедносни проблеми на југу, нерешено питање граница и Косова... Све су то ризици за један такав подухват. А пре свега, такав пројекат морали би да подрже и Москва и Брисел и Вашингтон - објашњава она.

Бугарски премијер Бојко Борисов најавио је учешће Србије у пројекту „Белене“, чија је укупна вредност између шест и седам милијарди евра. Улазак Србије потврдио му је председник Борис Тадић током прошлонедељне посете Бугарској. Са пет одсто удела, Србија би годишње могла да рачуна на 800 милиона киловата струје, што представља два одсто њених годишњих потреба.

Србија окружена нуклеаркама

Све чланице ЕУ су у обавези да до 2020. смање емисију угљен-диоксида за петину у односу на 1990, због чега се многе окрећу градњи нуклеарки. У Европи без Русије постоје 173 нуклеарне електране и још четири су у изградњи, а процењује се да ће ускоро нуклеарна енергија задовољавати чак 30 одсто потреба Европе за енергијом. У пречнику од 100 километара око Србије ради 10, а у кругу од 400 километара чак 20 нуклеарних електрана. Једна нуклеарка, снаге 1.000 мегавата, годишње потроши око 50 тона горива и произведе приближно 500 кубика ниско и средње радиоактивног отпадног материјала. С друге стране, једна термоелектрана исте снаге за годину дана утроши 2,5 милиона тона угља и произведе стотине хиљада тона угљен-диоксида, прашине и пепела.

(Ало.рс)