Становници Бугарске, чланице ЕУ, живе горе него грађани Србије

Софија - Становници Бугарске, чланице ЕУ, живе горе него грађани Србије, иако су им цене основних животних и осталих производа и незапосленост нижи него у нашој земљи.

Бугарска је једна од три земље у региону, поред Македоније и Румуније, у којој су цене хране и безалкохолних пића ниже него у Србији.

На бугарским рафовима скупљи су само млеко, сир и јаја за 13,6 одсто, воће и поврће за 4,8 одсто и уља и масти за 2,3 одсто.

И поред приступачнијих цена, свака тамошња породица на храну месечно издваја чак 60 одсто својих примања, што је скоро 20 одсто више него у Србији. Како?

Иако се по статистици ММФ-а може стећи утисак да Бугари, међу којима има 326.000 незапослених, живе боље него Срби, они кажу супротно. Економиста Елена Тодорова, која ради у једној тамошњој приватној фирми, каже да је сиромаштво у овој земљи широко распрострањено.

"Ако их питате, убедљива већина грађана ће вам рећи да је сиромашна. Недавно је овде рађено и истраживање које је показало да тако мисли чак 92 одсто становника. Постоје, наравно, разлике у зависности од региона земље. Повремено боравим и у Србији и сигурно је да не можемо поредити Бугарску са југом ваше земље. Ако тако гледамо, боље је овде. Битан је, међутим, генералан став који говори да ви боље живите", каже Тодорова.

Од уласка у ЕУ, према њеним речима, животни стандард у Бугарској се мало побољшао. "Расте просечна плата, али недовољно. Можда је том спором расту допринела и економска криза. Добро је што је курс лева везан стриктно за евро, па имамо инфлацију која се не мења тако често. Углавном, од када је наша земља постала чланица ЕУ једино имамо више страних инвестиција, што обичан грађанин не осећа", рекла је Тодорова.

Престоница Бугарске „дише" сивилом. Улице су запуштене и прљаве, зграде старе и оронуле. Такве су, како стамбене, тако и образовне и здравствене установе. То је земља која данас једино има већи број шопинг молова од наше и ништа више.

Економиста Горан Николић каже да су Бугари, пре него што су ушли у ЕУ имали плате 150 евра и да су се после 100 година приближили српским. Према његовим речима, статистички подаци говоре да они живе боље него ми.

"Не треба заборавити да је улазак Румуније и Бугарске у ЕУ био политичка одлука Америке и европских земаља с циљем да се једном заувек спречи источна зона утицаја. Зато никог не треба да чуди ако Бугари лошије живе од нас. Мада они имају мању незапосленост, а по подацима ММФ-а и њихова куповна моћ је већа од наше за десетак процената. Бугарска је, ипак у последњих 13 година направила велики помак и практично се изједначила по економским параметрима са Србијом", каже Николић.

Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић каже да се приликом недавне посете Бугарској запитао да ли је она бомбардована или Србија. Упозорава и да би Србији Бугарска требало да буде пример како не треба да се понаша.

"Разлог за малу платежну моћ, несређену земљу, неразвијене градове, уништену производњу јесте то што Бугарска није спремно ушла у ЕУ. Она је пример да ниједна земља по сваку цену не треба да прихвата чланство за ЕУ", каже Паповић.

Он додаје да су се тамо се свега четири града допола развила. "Софија се развила само у центру и ширем центру, а поред ње на развоју се радило у Пловдиву, Варни и Бургасу. Просто је невероватно да Бугарска више нема ниједну фарму живине. Све месо се увози претежно из Белгије и других европских земаља. Угашене су и многе друге фабрике, док, с друге стране, корупција у грађевини цвета, а обилазница око Софије се ради 15 година", додаје Паповић.

Бугари, између осталог, имају и мали прилив новца из дијаспоре. За разлику наших гастарбајтера, који шаљу око четири милијарде евра, они од својих добијају тек милијарду евра годишње.

Просечна плата у Бугарској износи 300 евра. Највеће плате имају запослени у енергетици и телекомуникацијама, а најниже запослени у туризму. Туристички радник у земљи која се поноси Црним морем месечно у просеку располаже са 216 евра.

(Прес)