Став Холандије непромењен, Прелазни споразум блокиран

Холандска влада није променила став према блокади Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) који је Србија потписала са Европском унијом и њеним чланицама 29. априла у Луксембургу. Такође, мало је вероватно да ће на децембарском самиту ЕУ следеће недеље у Бриселу Холандија дозволити да Прелазни трговински споразум са Београдом буде одмрзнут, ако француско председништво предложи да се то учини, потврђено је данас за „Политику” у кабинету Максима Ферхагена, холандског шефа дипломатије.

„Став Холандије није промењен, барем је тако у овом тренутку. То значи да најпре мора бити остварена пуна сарадња са Трибуналом за ратне злочине у Хагу да би ССП могао бити примењен. Наравно, наша влада ће узети у обзир извештај Сержа Брамерца, главног тужиоца трибунала, који ће он поднети Уједињеним нацијама, о сарадњи Србије са Хагом – казао је Барт Ријс, Ферхагенов портпарол.

На молбу да прокоментарише спекулације да Европска комисија са Холандијом наводно преговара о одмрзавању Прелазног споразума (трговински део ССП-а), Ријс каже да су услови за одмрзавање споразума јасни и да око тога није потребно преговарати.

Гласинама је допринео и шеф француске дипломатије Бернар Кушнер када је прексиноћ у разговору са групом српских новинара после конференције за медије у седишту НАТО-а у Бриселу рекао да се нада „да ће конструктиван приступ Србије према Еулексу утицати на Холандију да промени став у вези са ССП-ом”.

Приликом састанка министара спољних послова ЕУ 16. септембра у Бриселу, Холандија није пристала на одмрзавање споразума са Србијом, упркос чињеници да су многи министри, као и ЕК, снажно охрабривали ту идеју после изручења Радована Караџића. Ферхаген је, међутим, и даље тврдо инсистирао на хапшењу и изручењу Ратка Младића, па је споразум остао „на леду”.

Оли Рен, европски комесар за проширење, позвао је тада Србију да почне једнострано да примењује Прелазни споразум. Дан касније, у разговору са потпредседником српске владе Божидаром Ђелићем, Рен је поменуо да је нова шанса за деблокаду споразума у децембру после Брамерцовог извештаја.

Реално је ипак очекивати да ће подршка Холанђана деблокади споразума изостати, а да ће лидери 27 чланица Уније током самита разговарати о глобалној финансијској кризи, Лисабонском споразуму и односима са светом. Политичке воље за ширење Уније све је мање, па зато неће бити притиска на Холанђане због Београда. Многе прогнозе наводе на закључак да ће се крајем деценије за Исландом и Хрватском капије Уније затворити, а пријем нових чланица бити одложен до даљег. Званично, цео западни Балкан има перспективу чланства у ЕУ, али рокове више нико не жели да помиње.

Глобална финансијска криза и неизвесна судбина Лисабонског споразума највећи су изазови са којима се суочава званични Брисел. Брајан Коуен, премијер Републике Ирске, требало би да предложи следеће недеље на самиту модел за превазилажење институционалне кризе у ЕУ настале после јунског референдума у Ирској када су гласачи рекли „не” лисабонском акту. Актуелна испитивања јавног мњења показују да је данас више од 52 одсто Ираца који би гласали за Лисабонски споразум.

Прва објашњења политичких аналитичара говоре да је страх од економске кризе „опаметио” Ирце, а такву тезу подупиру чињеницом да је Исланд напрасно показао жељу да се учлани у ЕУ.

(Политика)