Стивен Вордсворт: Независност Косова је неповратна

Сви знају да у доба претходних влада, Србија није имала оцену пуне сарадње са Хашким трибуналом и да је, поред извесног напретка, било и проблема. Актуелна влада сарађује у много већем степену, и то је важан корак напред. То треба да препознају и наши пријатељи у ЕУ.

Стивен Вордсворт, амбасадор Велике Британије у Београду, на овај начин одговара на питање хоће ли ускоро доћи до деблокаде Прелазног споразума ЕУ и Србије.

Сада и Холандија подржава укидање виза грађанима Србије, када ћемо чути ту одлуку од ЕУ?

- Надам се да ће државе „шенген“ подручја одлучити о томе крајем ове или почетком следеће године. Доста посла је добро одрађено, али има питања која тек треба да се реше, па не можемо бити сигурни.

Могу ли Холанђани упалити зелено светло и за деблокаду Прелазног споразума?

- Не могу да предвидим позицију њихове владе. Могу да кажем шта бих волео да се деси, али одлука је њихова.

Да ли најновији став америчке администрације који је изнела Хилари Клинтон, о пуној сарадњи Србије са Трибуналом, може нешто да промени?

- Верујем да и наши холандски пријатељи виде Србију као будућег члана Уније. ЕУ је увек говорила да је потпуна сарадња са Трибуналом веома важна. Разлика између Холандије и осталих чланица ЕУ је у начину тумачења овог питања, а не у суштини.

Подржава ли Лондон иницијативу шефова дипломатија Румуније, Италије и Србије да се Привремени споразум примени одмах, а да ратифкација ССП почне да се спроводи до краја јуна?

- Још од краја прошле године ми у Лондону говоримо да желимо примену Привременог споразума. ЕУ треба да уважи напредак Србије. О томе ћемо дискутовати на министарском састанку. Након примене Привременог споразума, следећи корак ће бити ратификација ССП.

Да ли су реалне или песимистичне анализе по којима Србија неће ући у ЕУ пре периода 2015-2020. година?

- Поједине изјаве аналитичара не треба превише да вас брину. Реч је о процесу у коме Србија напредује и за то има капацитета вероватно више него иједна друга земља у региону, због ефикасне администрације. Сада је битно да се настави са доношењем, и пуном применом неопходних законских прописа. Процес добро напредује, што ће најдиректније утицати на рокове о придруживању Србије ЕУ. Нема много користи од лицитирања датумима.

Неки сматрају да победа деснице

у Европском парламенту може да успори ширење Уније...

- Не мислим тако. Избори за Европски парламент разликују се од избора националних скупштина, а националне владе су те које одлучују о ширењу ЕУ. Из европских избора не треба извлачити велике закључке, пошто је излазност била веома мала. Све владе чланица ЕУ сматрају да овај регион треба да буде део Уније, али брзина приближавања пресудно зависи од самих земаља. Оптимиста сам да ће Србија сигурно бити у ЕУ.

Један од стандарда ЕУ су добри односи са суседима. Чини ли вам се да ствари крећу набоље?

- Да. Имали сте посету премијера Хрватске, у Београд је стигао нови амбасадор Македоније, било је контаката на високом нивоу са Црном Гором...

Да ли би ваша влада била за наставак разговора о статусу КиМ после одлуке Међународног суда правде?

- Не мислимо да ће о статусу бити даљих разговора. Косово је признало 60 одсто земаља ОЕБС, 70 одсто држава чланица Савета Европе и 80 одсто чланица ЕУ. Постало је члан ММФ, биће и у Светској банци, па не могу да замислим како је могуће одатле се вратити натраг. Сада морамо наћи начин да за све људе који тамо живе ситуација буде боља и да се нормализују односи са земљама које окружују Косово. Као што смо рекли, од Србије се не тражи да призна КиМ.

Значи ли то да мишљење МСП није важно у савременом међународном систему?

- МСП је важна институција, од које је тражено необавезујуће правно мишљење. Тек треба да видимо какво ће оно бити. У сваком случају, не видим како ће то утицати на чињеницу да Косово постоји као независна држава.

Пред Судом је питање легалности проглашавања независности, не оцена „стања на терену“...

- И Британија је поднела своје образложење МСП-у, али имајте на уму да је, откако је питање пред Судом, 12 нових земаља признало КиМ. Биће их још.

Некадашњи амерички амбасадор Монтгомери предлаже поделу КиМ и референдум у Републици Српској. Шта мислите о тим идејама?

- Монтгомери је данас приватно лице, а ове идеје сматрам лошим. Ако поделите Косово, шта се дешава са Србима ван северног дела? Контакт-група, у којој је и Русија, од почетка је била против поделе. На пример, ако би РС постала независна, а што господин Додик не тражи, шта би се десило са босанским Хрватима? Држава би се распала. Све то би водило огромној нестабилности, померању људи, већем броју избеглица... Дакле, свему ономе што међународна заједница не жели у овом региону.

Како се Британија носи са економском кризом?

- Веома је тешко, нарочито за Лондон као велики финансијски центар. Оптимисти смо да је ово најгора година и да ћемо од следеће видети опоравак.

Сматрате ли Србију високоризичном за инвестиције?

- Људи који дођу овамо често су задивљени, нарочито младим људима и њиховим вештинама, знањем језика. Проблем је, међутим, што инвеститори пословне одлуке често доносе на хиљаде километара одавде, виде да Србија није чланица ЕУ, знају за деведесете... И друге земље у окружењу желе да привуку улагаче. На вама је да их информишете и будете атрактивнији, да не би отишли у Бугарску, Хрватску или Мађарску.

(Вечерње новости)