Стјепан Месић: Осуђујем злочине у "Олуји", али "Олуја" није злочин

Поводом обележавања 14. годишњице операције "Олуја", хрватски председник Месић оштро осудио "све ратне злочине почињене у Домовинском рату", нагласивши да је операција значила повратак дела територије, који су држали побуњени Срби, под хрватску управу.

Хрватски председник Стјепан Месић оштро је осудио "све ратне злочине почињене у Домовинском рату" и рекао да је акција "Олуја" 1995. године значила повратак под хрватску управу дела територије који су до тада држали побуњени Срби.

"Улазак Хрватске војске у Книн значио је крај побуне делом заслепљених, а делом заведених наших грађана српске националности", рекао је Месић у Книну на обележавању 14. годишњице војне акције "Олуја".

По његовим речима, "Олуја" је створила и услове за завршетак рата у Босни и Херцеговини. "И данас и овде, још једном без и најмање колебања осуђујем све злочине почиње у време Домовинског рата. Без обзира на то ко их је починио и ко су биле жртве", поручио је хрватски председник на свечаности одржаној на градском стадиону у Книну.

"Злочине почињене под кринком хрватства морамо осудити и осуђујемо још енергичније јер они бацају сенку на праведну и племениту борбу хрватских бранитеља и на њихову жртву, то мора бити јасно свакоме у Хрватској и свакоме у иностранству", рекао је Месић.

Истакавши да "Хрватска није саздана на злочину, за разлику од једне друге творевине која је у време Другог светског рата узурпирала хрватско име", Месић је додао да је "такозвана Независна Држава Хрватска била заснована на злочиначкој идеологији и била прожета злочином, од првих до последњих дана свога постојања".

Председница владе Јадранка Косор истакла је у свом говору "заслуге хрватских бранитеља и првог председника Фрање Туђмана за стварање слободне Хрватске."

Председник Хрватског сабора Лука Бебић је у свом обраћању апеловао да се "не умањује понос Домовинског рата него да се његове вредности преносе на млађе генерације".

Након уводних говора, на стадиону су постројене елитне јединице Оружаних снага Хрватске, МУП-а и представника ветеранских удружења и удружења страдалих у рату.

Непосредно пре централне свечаности, у присуству највишег државног врха подигнута је државна застава на тврђави изнад Книна, а град су надлетали и МИГ-ови Хрватске авијације.

Огласила су се звона свих книнских цркава, а делегације предвођене Месићем, Јадранком Косор и председником парламента Бебићем положиле су венце и запалиле свеће на градском гробљу.

(РТС)