Стручњаци о мрачној реалности српске економије

Београд - Привредне тенденције с којима Србија почиње 2011. нису у складу с реализацијом развојног пута у посткризном моделу економског раста до 2020, кажу економисти.

Тај модел развоја доведен је у питање, пре свега, због слабог прилива инвестиција, новог задуживања земље и јачања притисака на потрошњу.

Очекивања да се буџетски дефицит смањи на 1 одсто до 2015. нереална су уколико се не постигне ниво привредног раста од 5 до 6 одсто, сматра уредник часописа „Макроекономске анализе и трендови“ Стојан Стаменковић.

Тај рок, каже Стаменковић, морао би онда да се продужи до 2020. Изазови који стоје пред Србијом у овој години су и повећани износи отплате камата због задуживања, као и курсне разлике.

"Највећи ризик који ми имамо у 2011. је управо због инвестиција. Ми не смемо и ту годину да пропустимо са инвестицијама, то је удовољавање ка потрошњи у предизборном периоду. До ад нисмо пропустили ниједан предизборни период, а да нисмо повећавали потрошњу преко оних граница које су расположива средства постављала", упозорава он.

У Привредној комори кажу да ће највећи изазови у 2011. години бити кретање инфлације и девизног курса.

Привреда, како каже потпредседница Привредне коморе Видосава Џагић, не може да се развија сама од себе, јер је нето обртни фонд јако низак.

"Зато су неопходни потпуно други извори финансирања који ће омогућити финансирање на средњи и дужи рок, и који ће пре свега дати онај други ефекат, а то је подићи конкурентност наше привреде кроз иновирање технологије и увођење неких нових стандарда у раду", казала је она.

Анализе Института за тржишна истраживања показују пораст извоза у 11 месеци 2010. године. Међутим, према речима Млађана Ковачевића, да би слика извоза била реална, неопходно је направити разлику између извозних компанија са већинским домаћим и већинским страним власништвом.

"Извоз је порастао, али је порастао захваљујући расту светске трговине. Процењује се да је светска трговина у прошлој години вредност повећала за петнаестак одсто, а у претходној години, 2009, имала пад од 23 одсто. И ми смо имали 23 одсто смањења извоза у 2009. години. Значи, врло ниска статистичка основа. Долази до раста светске трговине", истиче Ковачевић.

Он је указао на то да је 38 одсто робног извоза у прошлој години остварено извозом обојене и црне металургије.

(Б92)