Sudija Danica Marinković: Kurti mi je priznao da se spremao za rat protiv države Srbije; Bila sam očajna kad su puštena braća Mazreku

Lider "Samoopredeljenja" 1991. planirao rat sa Srbijom. Fatmir Ljimaj lično naredio streljanje 100 Srba iz Orahovca. Ljuan Mazreku priznao silovanje i ubistvo devojčice (12) i dečaka (8)

„Aljbin Kurti nije stigao da okrvavi ruke jer je uhapšen na vreme. Da nije, verovatno bi uspeo da organizuje mrežu gerile među Albancima u Prištini tokom rata 1999. Na saslušanju pre suđenja nije krio koliko mrzi Srbe, priznajući da se za rat spremao od 1991. U ime štaba OVK, uoči NATO agresije, vodio je tajne razgovore sa najvišim predstavnicima međunarodne zejednice - Kristoferom Hilom, Volfgangom Petričem, Vilijamom Vokerom, Robinom Kukom. Sve to mi je izdiktirao u zapisnik tokom saslušanja u istražnom postupku“.

Ovo za "Novosti" otkriva Danica Marinković, donedavno sudija Apelacionog sud u Kragujevcu, nekadašnji delilac pravde u Okružnom sudu u Prištini. Marinković, koja se kroz celu karijeru borila protiv šiptarskog separatizma i terorizma, vodila je istrage i protiv "najvećih favorita" prošlonedeljnih izbora na KiM. Za lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija kaže da je njena "stara mušterija" i da se pre mnogo godina srela sa njim oči u oči.

„ Uslov da mi da iskaz bio je da u zapisnik unesem da je on, te 2000. godine, državljanin Kosova, a ne Srbije. U spisima sam konstatovala njegove reči, a on se potom "otvorio". Na besprekornom srpskom pričao je kako je od 1990. organizovao Studentsku uniju Albanaca za borbu protiv države Srbije i da je već od 1991. spremao studente za rat protiv svoje zemlje“, priča nam sudija Marinković.

„Izdiktirao je mesta na KiM gde se susretao u ime Štaba OVK sa najvišim predstavnicima međunarodne zajednice kao prevodilac i kao savetnik Adema Demaćija, 'oca' OVK. Tvrdio je i da je kontakt sa teroristima OVK prekinuo 1999, posle Rambujea, nezadovoljan 'mekim' pristupom Zapada prema Srbiji“, kaže Merinković.

Sagovornica upozoravala je da izjavu Kurtija iz istražnog postupka ne treba uzimati zdravo za gotovo jer je, kako kaže, bilo jasno da je, kada je uhapšen 1999. pokušao da uspostavi albansku gerilsku mrežu u gradovima na KiM.

„Pred sudom je Kurti, koji je uhapšen u aprilu 1999, bio korektan i dobio je i poštenu kaznu - 15 godina robije. U trenutku kada su ga oslobodili, marta 2002, trajao je drugostepeni postupak u njegovom slučaju i tadašnje vlasti Srbije su prekršile svoje zakone i Ustav da bi ga oslobodile. Pustili su i najokorelije ubice. Mi, sudije iz Prištine, tada u Nišu, samo smo se krstili“.

Marinkovićeva se seća mučnog osećaja kada je saznala da su monstrumi iz Klečke, braća Mazreku - Ljuan i Bekim, takođe oslobođeni. Ova dvojica su, prema sopstvenom priznanju, po naređenju Fatmira Ljimaja, streljali oko 100 Srba iz Orahovca i okoline tokom jula 1998. Ljuan je priznao da je silovao devojčicu od 12 godina i dečaka od osam, pre nego što ih je ubio, kao i da je jednom mališanu odsekao uho.

„Dok mi je Ljuan Mazreku potanko ispovedao svoje zločine, prevodilac sa albanskog, Azra, i advokat, Albanac koji ga je branio, bukvalno su hteli da povraćaju“, seća se Danica. „Bekim je u svom prvom iskazu govorio kako je bio na silu mobilisan, ali je posle sedam dana tražio da se ponovo vidi sa mnom i dopuni iskaz. Tada je i on ispričao kako je ubijao“.

Danica Marinković je, po napuštanju Prištine, u Nišu nastavila rad u sudu. U februaru 2000. podigla je optužnicu protiv Hašima Tačija, Agima Čekua i Beranara Kušnera, međunarodnog upravitelja na KiM, zbog smrti i otmice oko 700 Srba i teškog ranjavanja njih oko 400 tokom šest meseci upravljanja UN na Kosmetu.

Egzekutorima u crnim uniformama rukovodili Tači i Čeku

Kako nam govori, tada je saslušala više od 200 svedoka, izbeglih Srba i Roma sa KiM, svedoke stradanja i zlostavljanja svojih najmilijih. Kaže da su ti iskazi "bili najstrašnija hronika zločina koje čovek može da zamisli".

„Svedoci su pričali da su egzekutori bili u crnim uniformama, a da su njima rukovodili Tači i Čeku. Kušner je bio okrivljen kao njihov saučesnik, kao čovek koji je, umesto da se stara o bezbednosti svih građana, razgrađivao Srbiju praveći Albancima institucije i legalizujući zločine.

Na zahtev Ministarstva pravosuđa istraga poslata u Beograd

Naša sagovornica kaže da je nakon smene Miloševića i formiranja nove vlasti dobila zahtev tadašnjeg Ministarstva pravosuđa sa potpisom Vladana Batića da "smesta pošaljem celu tu istragu u Beograd jer je, navodno, Haški sud veoma zainteresovan".

„Poslali smo silnu dokumentaciju, još imam otpremnicu i dokaz iz Beograda da je pošiljka stigla i zavedena. Od tada, niko ne može da je pronađe - ogorčena je Danica.

Ništa manje sudija Marinković nije rezignirana na pomen Fljore Brovine, čiji je istražni postupak takođe vodila. Tvrdi kako je Brovina osuđena jer je, krijući se iza ženske medicinske službe za ranjene borce OVK, organizovala Albanke da "nose pomoć u šumu".

Istraga protiv Tačija zaustavljena 2001. godine

Tačija, oslovljavajući ga "neprikosnovenim liderom tzv. države Kosovo", 1996. je sudija Marinković osudila na deset godina zatvora zbog učestvovanja u neuspelom pokušaju ubistava srpskih policajaca na pružnom prelazu kod Glogovca 1993.

Daut Haradinaj, Fatmir Ljimaj, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj u uniformama OVK

Druga istraga protiv Tačija vođena je 2000, kada je okrivljen za ubistvo 482 Srba i 14 nealbanaca i otmicu 345 naših sunarodnika u periodu od 10. juna 1999. do januara 2001. Istraga je voljom tadašnjih srpskih vlasti prekinuta i, pravno gledano, nalazi se u stanju mirovanja - kaže naša sagovornica.

"Račak“ u Hagu propao

Tužilac DŽefri Najs morao je da odustane od laži oko slučaja "Račak" još tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, čiji je kosovski deo optužice potom spojen sa procesima generalima Pavkoviću i Lazareviću, zatim i s procesima predsedniku Milutinoviću i Nikoli Šainoviću.

„Na uviđaju, tog ferbuara u Račku, utvrdili smo identitet poginulih terorista kojima smo napravili i parafinske rukavice i pozvali rodbinu koja ih je identifikovala“, seća se sudija Marinković. „Vokerovo pozorište, koje je bilo povod za bombardovanje naše zamlje, u Hagu je potpuno propalo i to je do besa dovodilo Miloševićevo sudsko veće. Račak je u Hagu precrtan“, objašnjava.

Precrtana sa spiska o nalogu Bramerca

Sudija Marinković nije 2009. prošla reizbor sudija u tadašnjoj reformi pravosuđa. Tvrdi da je njeno ime lično precrtao sa spiska Serž Bramerc.

„Ipak sam prošla na drugom konkursu za sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu“, seća se naša sagovornica. „To je bio najteži period mog života jer mi je tada umro suprug, a ja sam praktično bila na ulici“, dodaje Marinković.

(Večernje novosti)