четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Све тежи услови пословања за мале привреднике
Хроника

Све тежи услови пословања за мале привреднике

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. децембар 2010.

Све тежи услови пословања за оне који почињу бизнис

БЕОГРАД - Иако је Влада Србије у Стратегији развоја малих и средњих предузећа (МСП) до 2013. прогнозирала смањење административних трошкова пословања најмање за 25 одсто до 2011, догодило се управо супротно.

Пакету од 65 различитих такси које српски предузетници већ плаћају, а што је три пута више од броја такси у већини европских и земаља у региону, током 2010. придодато је још 17 нових дажбина углавном на локалном нивоу. Истовремено неки од постојећих намета, као што је накнада за градско грађевинско земљиште у Београду и у још неким градовима повећани су 300 до 400 одсто.

Притиснути енормним трошковима и онемогућени да наплате своја потраживања, предузетници све чешће доносе кобне одлуке. Према подацима Уније послодаваца Србије, од 2004. до данас 75 предузетника је одузело себи живот.

- Каква је пословна клима у Србији најбоље говори податак да 45 одсто нових фирми не преживи прве две године рада. У 2008. смо правили поређење са Хрватском и испоставило се да просечни оснивачки капитал, који за МСП износи око 5.000 евра, предузетник у Србији већ за два до три месеца потроши на дажбине држави, док му у Хрватској за то треба 10 до 11 месеци. Стратегије су овде по правилу мртво слово на папиру - каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

У пракси предузетници у Србији живе под константним стресом и у сталном сукобу са државом на свим нивоима. Нажалост, има и оних који различита понижења које доноси пословни неуспех не могу да преболе.

У Унији послодаваца тенденција суицида код предузетника уочена у јесен 2005, када је један од првих горњомилановачких привредника Милутин Тешовић због пропасти фирме себи одузео живот. У страху од локалних зеленаша и силеџија пар месеци наког тога у Горњем Милановцу и Чачку догодила су се још три самоубиства малих привредника. Трагични догађаји наставили су се и наредних година, а међу бизнисменима који су извршили самоубиство највише је власника ресторана и хотела (16) и грађевинских предузимача (11). Тако је Србија, осим што је по подацима Светске здравствене организације на 13. месту по укупном броју самоубистава, постала и земља у којој је самоубиство све чешћи епилог пословне каријере.

Узроци самоубиства предузетника
- немогућност враћања дугова
- пословни неуспех и нагло сиромашење
- губитак имовине због активирања хипотеке
- психолошка тортура због плаћања рекета
- губитак пословног и породичног угледа

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер