Све тежи услови пословања за мале привреднике

Све тежи услови пословања за оне који почињу бизнис

БЕОГРАД - Иако је Влада Србије у Стратегији развоја малих и средњих предузећа (МСП) до 2013. прогнозирала смањење административних трошкова пословања најмање за 25 одсто до 2011, догодило се управо супротно.

Пакету од 65 различитих такси које српски предузетници већ плаћају, а што је три пута више од броја такси у већини европских и земаља у региону, током 2010. придодато је још 17 нових дажбина углавном на локалном нивоу. Истовремено неки од постојећих намета, као што је накнада за градско грађевинско земљиште у Београду и у још неким градовима повећани су 300 до 400 одсто.

Притиснути енормним трошковима и онемогућени да наплате своја потраживања, предузетници све чешће доносе кобне одлуке. Према подацима Уније послодаваца Србије, од 2004. до данас 75 предузетника је одузело себи живот.

- Каква је пословна клима у Србији најбоље говори податак да 45 одсто нових фирми не преживи прве две године рада. У 2008. смо правили поређење са Хрватском и испоставило се да просечни оснивачки капитал, који за МСП износи око 5.000 евра, предузетник у Србији већ за два до три месеца потроши на дажбине држави, док му у Хрватској за то треба 10 до 11 месеци. Стратегије су овде по правилу мртво слово на папиру - каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

У пракси предузетници у Србији живе под константним стресом и у сталном сукобу са државом на свим нивоима. Нажалост, има и оних који различита понижења које доноси пословни неуспех не могу да преболе.

У Унији послодаваца тенденција суицида код предузетника уочена у јесен 2005, када је један од првих горњомилановачких привредника Милутин Тешовић због пропасти фирме себи одузео живот. У страху од локалних зеленаша и силеџија пар месеци наког тога у Горњем Милановцу и Чачку догодила су се још три самоубиства малих привредника. Трагични догађаји наставили су се и наредних година, а међу бизнисменима који су извршили самоубиство највише је власника ресторана и хотела (16) и грађевинских предузимача (11). Тако је Србија, осим што је по подацима Светске здравствене организације на 13. месту по укупном броју самоубистава, постала и земља у којој је самоубиство све чешћи епилог пословне каријере.

Узроци самоубиства предузетника
- немогућност враћања дугова
- пословни неуспех и нагло сиромашење
- губитак имовине због активирања хипотеке
- психолошка тортура због плаћања рекета
- губитак пословног и породичног угледа

(Блиц)