Светозар Маровић: Неутрална одлука суда о Косову не иде у корист Србије

Не гледај никада да ли си и колико бољи у нечему о другога, него колико си сам урадио да будеш бољи. Црна Гора је урадила све што је планирала. Добили смо упитник од Европске уније, радили на одговорима око четири месеца, завршили одговоре на питања и доставили их ЕУ, већ добијамо и допунска питања. Верујем да би тај посао могао да се заврши до краја 2010 године, када би Црна Гора могла да добије статус кандидата, одговара потпредседник Владе Црне Горе Светозар Маровић на питање о процени колико је Црна Гора испред Србије на путу ка ЕУ.

Он у разговору за Блиц као значајан потез наводи тај што је званична Подгорица постала чланица акционог плана и ушла у завршну фазу у приступању у НАТО.

- Одлука о либерализацији визног режима заједно са Србијом и Македонијом потврђује да је Црна Гора на добром путу ка ЕУ, да постиже конкретне резултате и има примеран успех. Тај успех ми желимо Србији. Успех Србије на путу приступања ЕУ није и неће бити само њен. То је успех и подстицај за читав регион. Србија је земља која кључно утиче на брзину европеизације Западног Балкана. Зато смо животно заинтересовани за напредак Србије и подршку њених грађана таквој европској перспективи Србије - каже Маровић.

Да ли очекујете да све земље Балкана уђу у пакету у ЕУ?

- Мислим да је најважније да сви идемо напред, а да је мање битно ко је за тренутак испред, ко ће убрзо стићи или водити у примени или остварењу заједничких циљева. Коначно, одлука о уласку земаља Балкана зависиће ипак од два разлога. Првог – од ЕУ и њене политике на коју можемо мање утицати и другог – од нас самих, колико смо успешни у нашим реформама, подизању нивоа правних, политичких и социјалних стандарда живота. Понекад ми све то личи на претквалификације десетобојаца на Олимпијским играма: ако хоћете да уђете у финале, мање је важно које сте место заузели у конкретној дисциплини, важнији је резултат који се постигли и он одлучује о вашем напретку. Зато треба бити бољи сваки дан, не само због уласка у ЕУ него, пре свега, због нас самих.

Да ли ће Црна Гора преиспитати одлуку о признању Косова ако Међународни суд правде пресуди у корист Србије?

- Лично сам за то да Црна Гора буде спремна да преиспита своју одлуку о признању Косова ако Међународни суд донесе одлуку да је проглашење независности било нелегално. И тако не мислим само ја. Но, ипак, извините, мислим да је у овом тренутку за све у Србији, и не само у њој, важније сачекати и видети каква ће бити одлука Суда од тога шта ће Црна Гора урадити у вези са садржајем одлуке. Треба сачекати и видети каква ће то одлука бити. Црна Гора није отворила питање Косова. Од нас неће ни зависити на који начин ће се то питање коначно решити. Оно што најискреније желимо јесте да Косово не буде препрека за напредак грађана Србије, нити за напредак и сигуран живот свих грађана на Косову. Најважније је сазнати одлуку Суда. Да ли ће то бити правна или политичка одлука? Правно би значило очекивати да Суд пресуди да је проглашена независност Косова била легална или да та одлука о независности није била легална. Бићу искрен, не очекујем да ће Суд доћи до тако прецизних формулација. То значи да би у супротном имали одлуку која правно дефинише ситуацију на начин који ће допустити могућа широка и различита тумачења или ће то бити одлука која ће позвати на наставак неког преговарачког процеса. У овом случају успех одлука Суда зависио би у највећој мери од најутицајнијих земаља и њихове спремности да такву одлуку протумаче на најбољи начин. Да ли ће то све бити тако и у ком правцу ће након одлуке Суда кренути, тешко је сада антиципирати. До одлуке Суда можемо поновити само искрене намере да се ово отворено питање региона реши у складу са међународним правом, да буде праведно и демократски, тј. политичко остварљиво.

А уколико Суд донесе одлуку која се може различито тумачити, какав ће бити став Црне Горе?

- Ако Суд донесе одлуку која неће ићи у корист било које стране, то значи да ће донети одлуку која неће ићи ни у корист Србије која је тражила да Суд прогласи одлуку о проглашењу независности Косова нелегалном. То би могло да значи да одлука није нелегална, што би значило да Суд уважава фактичко стање, а то значи и све до сада учињено, укључујући и учињена признања. У том случају свака промена става Црне Горе значила би неуважавање Суда.

Да ли ће Подгорица ипак послати амбасадора у Приштину? Када? У којој мери би то уназадило односе са Београдом?

- У последње време о успостављању дипломатских односа Црне Горе и Косова се пуно говори, иако не разумем до краја зашто. Желим и овде да поновим свој лични став: мислим да тај процес не треба пожуривати док се у Хагу води поступак и очекује одлука Међународног суда. Стрпљење никоме није било непријатељ. Немам дилема да ће Влада ЦГ пре него донесе било какву одлуку у том правцу озбиљно и одговорно сагледати све аспекте тог питања и чути сва размишљања. У овом тренутку Влада, колико ја знам, нема предлог МИП-а за отварање дипломатских представништва у Приштини, што потврђује закључак да Црна Гора као независна и самостална држава ово питање веома одговорно и озбиљно сагледава, ценећи, пре свега, интерес и стабилност целог региона.

Ратко Кнежевић је буквално оптужио власти у Црној Гори да су дале зелено светло за шверц цигарета, повезао Мила Ђукановића и Станка Суботића, за кога тврдите да вам је пријатељ?

- Нису то ни нове оптужбе, ни нови аргументи. Нов је покушај и време. Нико не може бити изнад закона нити може избећи сусрет са истином, свако од нас упозна људе на свој начин. И нико никада не зна све о оном другом, па чак ни кад су најближи. Лично, био сам увек ближи онима који се бране него онима који нападају и оптужују.

Када сте се последњи пут сусрели са Суботићем и да ли је он у Црној Гори?
- Суботић сигурно није у ЦГ.

(Блиц)