Светска банка у новом извештају за Западни Балкан: Србија тешко до раста од 3,5 одсто, разочаравајући резултати индустрије у првој половини године, повећање плата довешће до повећања дефицита

Српска економија је у првој половини ове године имала раст од 2,8 одсто, тако да ће бити тешко постићи планирани годишњи раст од 3,5 одсто, оценили су стручњаци Светске банке. Најављено повећање плата ће неповољно утицати на привредни раст и довешће до повећање дефицита, а резултати индустрије су у првој половини године били разочаравајући, закључци су Светске банке.

Светска банка је у новом редовном економском извештају за Западни Балкан, под насловом "Растуће неизвесности", прогнозу раст бруто домаћег производа (БДП) Србије смањила на 3,3 одсто, а очекивани средњорочни раст је четири одсто.

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва је на представљању извештаја рекао да је српска економија на "здравим ногама" и да реформе иду у добром смеру, али да привреда може да има и боље резултате од постигнутих. За то је неопходно, како је истакао, неколико реформи које би допринеле да привредни раст у средњем року буде од пет до седам одсто.

Према оцени стручњака Светске банке, потрошња и инвестиције у Србији, иако снажне, неће бити довољне да надокнаде последице успоравања раста извоза, јер су успорене привредне активности главних трговинских партнера, пре свега Италије, али и Немачке.

Најављено повећање зарада у јавном сектору ће, како је указано, вероватно додатно допринети неповољној промени покретача привредног раста. "Поред тога ова мера ће учинити да одржавање фискалне равнотеже буде много теже, а повећаће се и дефицит", наводи се у извештају Светске банке.

Указано је да је већа потрошња у Србији, како јавна тако и приватна, углавном последица раста увоза, који је у првој половини ове године увећан 12,2 одсто, а очекује се да ће тај тренд бити настављен до краја године.

"Резултати индустрије су у првој половини године били разочаравајући, а први показатељи указују и на скромну пољопривредну сезону", наводи се у извештају Светске банке.

"Раст БДП зависи од реформе јавног сектора, правосуђа и институција"

Економиста Светске банке у Београду Лазар Шестовић је рекао да дефицит текућег рачуна бележи снажан раст, односно да је изражено у еврима у првој половини ове године уваћан за 51 проценат у односу на претходну годину. Раст дефицита текућег рачуна је, како је објаснио, углавном био условљен повећањем трговинског дефицита од 16 одсто, јер је извоз повећан 8,5 одсто, а увоз 10,2 одсто.

Он је навео да је добро што расту стране директне инвестиција, које су у првој половини године износиле 1,8 милијарди евра, 28 одсто више него у истом периоду прошле године, што је и више него довољно за финансирање дефицита текућег рачуна.

Према његовим речима, да би било боље да плате у јавном сектору буду повећане у складу са растом БДП-а и инфлацијом, а не више од тога, како је одлучила Влада.

Влада Србије би требало да настоји да задржи конкурентност привреде, а томе не доприноси ни најављено повећање зарада мимо реалних могућносту, упозорила је Галина Андронова Винселет, руководилац сектора у Светској банци за макро-економке политике у Европи и централној Азији. 

Она је навела да се и у Србији, као и региону, настављају позитивна кретања на тржишту рада, пре свега услед креирања нових радних места.

Према оцени стручњака Светске банке, средњорочне пројекције раста БДП-а Србије у великој мери зависе од брзине структурних реформи, јер још није реформисан јавни сектор који карактерише озбљна неефикасност државних предузећа.

Предложена је и даља реформа правосуђа и државних институција, унапређење регулативе финансијског сектора, већа подршка развоју малих и средњих предузећа и лакша процедура у трговини са светом.

"Краткорочно, најважније питање је време трајања изборне кампање и периода потребног за формирање нове владе", упозорили су стручњаци Светске банке.

(Бета)