Светске банке прелазе у државно власништво

Национализација изгледа више није баук на Западу: врх америчког политичког естаблишмента све чешће спомиње „подржављење банака” као могуће привремено спасоносно решење за оживљавање финансијског система

У својој већ другој години, најтежа глобална економска криза од Другог светског рата, прелази крајем ове зиме у фазу галопа, без јасног циља на хоризонту.

Ескалација кризе због које би само у 2009. години, без посла и новчаних средстава за живот, могло остати између 30 и 50 милиона људи диљем света – видљива је не само по свакодневном урушавању берзи, скоку цене злата, краху банака и компанија, и социјалним протестима.

Реторика светске финансијске и политичке елите све чешће садржи „штоперицу” – временско орочавање следеће, све мрачније прогнозе датума опоравка садашњег глобалног поретка, али и доказе о драматичној растави од неких до јуче неприкосновених идеолошких убеђења развијеног Запада.

Извршни директор Међународног монетарног фонда Доминик Штрос-Кан је 28. јануара проценио да ће светска економија у 2009. години порасти за само 0,5 одсто – у преводу најмање од Другог светског рата тј. драстично мање од прогнозе Бретон Вуд институције новембра 2008. године. Ове седмице Штрос-Кан је – на основу „новог сагледавања информација о кризи ” – проценио да би „светска економија у 2009. години могла бити у још горем стању” него што су мислили 28. јануара. Опоравак светске привреде могао би се очекивати почетком 2010. године, под условом да „владе широм света предузму праве кораке”, изјавио је Штрос-Кан, без појашњавања какве би то кораке владе требало да предузму. У том контексту, тамо где би се до јуче свет најмање могао надати – у центрима моћи капиталистичког Запада све чешће се, иако кроз зубе, говори о „национализацији” – као могућем, привременом решењу за хаос на глобалном финансијском тржишту – подстакнутом урушавањем америчког хипотекарног тржишта августа 2007. године.

Деценијама презирана као комунистичко-социјалистичко оруђе у економији, „национализација” је од прошле јесени постала – тренутно – последња линија одбране дела банкарског система у Немачкој, САД, Великој Британији...

Амерички инвеститор Кристофер Флауер на својој кожи је јуче осетио драматичну промену односа званичног Берлина према табу-теми „национализације”. Власник контролног дела акција посрнуле минхенске банке „Hypo Real estate”, Флауер је јуче сазнао за одлуку немачке владе да први пут од 1931. године дозволи национализацију банака. Суочена са баснословним губицима ирског огранка банке „Hypo” прошле јесени, немачка коалициона влада се месецима гложила око модела акције неопходног за очување „стратешке финансијске институције”. Канцеларка Ангела Меркел и министар финансија Петер Штајнбрук мислили су различито о начину на који би немачка држава требало да прискочи у помоћ банци чији се ирски огранак неконтролисано уплео у високоризичне финансијске трансакције које су резултирале баснословним губицима. У међувремену, финансијска ињекција званичног Берлина „Hypo” банци прошле јесени, од око 100 милијарди евра у државним гаранцијама, није успела да помогне њен опоравак. „Прелазак банака у државно власништво предвиђен је само као последњи корак којим треба спасавати неку банку од банкрота”, саопштила је савезна немачка влада, указујући да се уредба о приватизацији минхенске банке може примењивати само до краја јуна 2009. године – покушавајући да акцентом на „привременост мере” развеје зебње инвеститора, политичких противника и пореских обвезника.

„Немачкој није потребан случај „Браће Лиман”, упозорио је министар Штајнбрук, подсећајући како је пред равнодушним очима званичног Вашингтона банкротирала једна од најстаријих, и пословима према Европи највише окренутих, америчких банака.

Спектакуларни крах банке „Браћа Лиман” септембра 2008. године, и 36 сати између 17. и 18. септембра када су, након неочекиваног банкрота те америчке банке, акције на светским финансијским берзама изгубиле око 600 милијарди долара – био је посебна тема недавног Светског економског форума у Давосу.

„Који су политички, психолошки и тржишни фактори претходили једном од најтежих финансијских ломова у прошлом веку”, питали су организатори Форума у Давосу окупљену светску политичку и финансијску елиту. „Владе и централне банке морале су прошле јесени да спасавају глобални финансијски систем од сигурног колапса. Донедавно неприкосновени принцип слободног тржишта сматран је условом развоја. Новонастала ситуација указује на потребу дефинисања најефикаснијег система регулисања глобалног финансијског система” – закључак је престижног Форума на коме је ове године учествовало 2600 представника светске политичке и економске елите.

Одлука Бушове администрације да не притекне у помоћ „Браћи Лиман” сматра се једним од судбоносних окидача глобалне финансијске кризе. Недоследност бивше америчке администрације према посрнулим стубовима тамошњег финансијског система: банци „Беар Стернс”, „Вашингтон Мучуал”, хипотекарним кућама „Фани Ме” и „Фреди Мек”, осигуравајућем гиганту „АИГ”... видно је угрозила рејтинг америчког финансијског естаблишмента пред домаћом јавношћу али и остатком света. Под притиском Бушове администрације „Џеј Пи Морган” банка купила је оронулу банку „Беар Стернс”. Вашингтон је затим дозволио да банка „Браћа Лиман” банкротира, Бушова администрација је потом „преузела” водеће светско осигуравајуће друштво „АИГ”.

„Оклевајући да разради јасну стратегију према урушеним америчким инвестиционим банкама, администрација је изложила ризику огромне суме новца пореских обвезника. Покушавајући да избегне национализацију, влада САД је месецима свесно склапала лоше спасилачке уговоре са потонулим приватним банкама, излажући обвезнички новац непотребним ризицима”, америчка агенција „Блумберг” преноси оцену професора Вилијема Блека са Правног факултета Универзитета у Канзасу.

Врх америчког политичког естаблишмента данас све чешће спомиње „национализацију” као могуће привремено спасоносно решење за оживљавање банкарско-финансијског система. Саветници новог америчког председника Барака Обаме, нови амерички министар финансија Тимоти Гајтнер, председница Представничког америчког конгреса, чак и Ален Гринспен, некадашњи председник Централне банке САД – легендарни заговорник дерегулисаног финансијског тржишта ових дана признаје да би „национализација америчких банака могла бити привремено решење да би се раздвојили пропали ризични кредитни послови од здраве активе и подстакао нови инвестициони циклус”... Амерички министар финансија Гајтнер најавио је недавно да ће се америчке банке ускоро наћи на дискретном испиту из издржљивости стреса. Берзански кладионичари већ типују да би се – након априлског извештаја о пословању у првом тромесечју – „Банк оф Америка” и „Сити груп” могле неминовно наћи на удару национализације.

Вредност акција „Банк оф Америка” и „Сити груп” јуче су на Волстриту наставиле да губе вредност, известио је „Фајненшал тајмс”. На вест о паду вредности америчких банака, берзе широм остатка света поново су забележиле пад вредности акција и ново повлачење инвеститора: глобална финансијска криза ће потрајати.

(Политика)