Светски конгрес Ујгура: Влада Србије се не држи европских вредности, ЕУ да изврши притисак на Србију да промени своје ставове о Ујгурима - уколико жели да постане чланица Уније

Везе Србије са Кином се сигурно продубљују и Европску унију би то сигурно требало да брине, изјавио је Рајан Бери из Светског конгреса Ујгура. Бери је за Радио Слободна Европа оценио да се Влада Србије не држи европских вредности и позвао ЕУ да изврши притисак на Србију да промени своје ставове о Ујгурима, уколико жели да се придружи том блоку.

Он је на тај начин прокоментарисао став Србије према мањинским правима муслиманске мањине Ујгури у кинеској покрајини Синђијанг, пише РСЕ.

Званични Београд је почетком јула подржао декларацију којом се кршење људских и мањинских права Ујгура у кинеској покрајини Синђијанг дефинише као "борба против тероризма и екстремизма".  

Подршком декларацији, Србија се нашла наспрам држава Европе и света, које најоштрије осуђују кинеску кампању репресије над муслиманском мањином Ујгури, а пре свега масовна притварања ових људи у такозваним "камповима за политичко преваспитавање". 

Рајан Бери је подсетио и да је Србија недавно купила камере за препознавање лица од Кине; технологију коју Кина користи и у случају кршења људских права.  

"Током пандемије, Србија је такође брзо осудила и покушала да подели ЕУ, узвисивши Кину. Србија и Белорусија су такође једине европске земље које су подржале Кину у камповима и сродним питањима у УН", рекао је Бери у писаној изјави.  

Он је оценио да се Влада Србије не држи европских вредности и да би вероватно деловала као "сила која раздваја, спречавајуц́и акције ЕУ због кршења људских права у Кини". 

"ЕУ мора бити свесна тога и притискати Србију да промени своје ставове", закључио је Бери.  

Светски конгрес Ујгура је међународна ујгурска организација која представља ту заједницу у свету. Председник Конгреса са седиштем у Минхену је Долкун Иса, који се налази у избеглиштву у Немачкој. Иса и његови сарадници лобирају код влада у Европи, Азији и Северној Америци у циљу добијања подршке. 

У својој реакцији, ЕУ је навела да очекује да ће се Србија понашати у складу са обавезом усклађивања спољне и безбедносне политике са политиком тог блока.  

"ЕУ је више пута оштро критиковала ситуацију у Синђијангу. Остајемо озбиљно забринути због постојања велике мреже кампова за политичко преваспитавање, широког надзора и системског ограничавања слободе вероисповести или уверења Ујгура и других мањина у Синђијангу, као и због извештаја о принудном раду", наведено је за РСЕ из прес службе ЕУ. 

Функционер владајуће Српске напредне странке и члан посланичке групе пријатељства са Кином у Скупштини Србије, Верољуб Арсић, рекао је за РСЕ да Србија према Кини "води континуирану политику, поштујући њен територијални интегритет, а унутрашње ствари Кина треба да решава без притиска међународне заједнице".  Он је додао и да је Србија самостална, суверена држава, која, како је рекао, води самосталну у политику у складу са својим интересима, поштујући међународно право.  

На питање о нескладу са спољном политиком ЕУ, рекао је да о томе може да се прича "када Србија буде учествовала у одлучивању Европске уније".  

Декларацију коју је Савету Уједињених нација за људска права у Женеви 1. јула упутила мисија Белорусије, подржали су, сем Србије, и Русија, Саудијска Арабија, Северна Кореја, Иран, Пакистан, Куба, Сирија, Јемен, Уједињени Арапски Емирати, Египат, Палестина, Судан, Венецуела и још тридесетак земаља Африке и Азије. У документу се, поред осталог, наводи да је Кина "реагујући на претње тероризмом, сепаратизмом и екстремизмом, који су нанели огромну штету свим етничким групама у Синђијангу, предузела низ мера у складу са законом ради заштите њихових људских права". 

У документу се позива на суздржавање од "неоснованих оптужби против Кине заснованих на дезинформацијама", и додаје да се потписници "одлучно противе пракси политизације питања људских права и двоструких стандарда". 

Подршку Србије Кини претходно је и лично пренео шеф српске дипломатије Ивица Дачић када је у фебруару био у Пекингу. 

Ујгури су, заједно са осталим муслиманским мањинама, попут Казахстанаца или Киргистанаца, постали мета кинеских власти за одвођење у "кампове за преваспитавање", јер се сматра да њихова религија представља претњу за кинеску државу и комунизам. 

Питање кампова у Синђијангу покренуто је у Уједињеним нацијама (УН) августа 2018. године. Комитет УН за елиминацију расне дискриминације пренео је сазнања да је око милион Ујгура притворено у "тајним камповима за политичку индоктринацију". 

Више тајних докумената кинеске владе који су доспели у јавност, те извештаја међународних организација и сведочења, открили су репресивно деловање кинеских власти унутар кампова.

(Радио Слободна Европа)