субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тања Мишчевић: Пут Србије према ЕУ дефинитивно води преко Берлина. Немачка је узор Србији у многим областима
Хроника

Тања Мишчевић: Пут Србије према ЕУ дефинитивно води преко Берлина. Немачка је узор Србији у многим областима

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. јануар 2023.

 Пут Србије према Европској унији дефинитивно води преко Берлина, каже Тања Мишчевић.

Министарка за европске интеграције Србије ове недеље имала је читав низ састанака у главном граду Немачке, а у интервјуу за Дојче веле наглашава да је Берлин „веома заинтересован за Србију“ и економски и билатерално – кроз велике инвестиције, огроман број људи који су запослени у немачким компанијама, кроз билатералну помоћ која је годишње дефинитивно највећа када се пореди са свим осталим државама.

„Немачка улаже у Србију управо зато што је види на европском путу и што разуме тај европски пут“, каже Мишчевић.

Додаје да је „Немачка уједно и узор Србији у многим областима – од владавине права и медијских слобода, преко економске снаге и стабилности, па до питања која се односе на зелену транзицију и енергетску диверсификацију“.

На питање какви су данас односи Београда и Берлина и да ли су лошији откако је на власти коалиција Социјалдемократа, Зелених и Либерала, министарка одговара да не мисли да су се односи покварили, али указује да питања као што је нпр. дијалог Београда и Приштине, снажно обликују односе Немачке и Србије.

„И то не негативно, напротив. Фокус јесте сада на дијалогу, а друге области, реформе, иду иза тога као тема“, каже она.

Санкције Русији?

„Притом никако не би требало заборавити ни нову геостратегијску ситуацију насталу због рата у Европи, рата у Украјини, који је такође један од елемената различитог става између Србије и Немачке“, наглашава Мишчевић.

Одговарајући на питање зашто Србија не уведе санкције Русији и тако се усклади са спољном политиком ЕУ, министарка наглашава да је то само један од елемената спољне политике и подсећа да Србија подржава територијални интегритет Украјине и осуђује руску агресију.

„Уз ЕУ, али и уз друге државе смо стали када је доношен велики број резолуција Генералне скупштине УН, Савета Европе, ОЕБС-а, УНЕСКО-а… Ми ту нисмо неутрални. Ми смо у том сукобу на страни свих оних који врло озбиљно посматрају рат у Украјини, као опасност за безбедност Европе. Ми смо се и овде у Берлину суочили с тим критикама и објашњавали да постоје разлози (за неувођење санкција) везани за дијалог, за потпуну зависност од руског гаса и нафте… И трећа важна ствар, то је тај емотивни став грађана, који добро знају шта значи бити под санкцијама“, каже Мишчевић.

„Црвене линије“ Србије

Говорећи о дијалогу Србије и Косова, Мишчевић оцењује да је недавна посета америчке делегације Београду „подстицај за нешто што је преостали посао од Бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина“.

„То није хир Србије, то је насушна потреба Срба као колективитета да њихова права буду заштићена“, каже министарка.

Наглашавајући да она није укључена у дијалог, Мишчевић ипак изјављује да је „Србија увек за разговор и дијалог, али уз врло јасне ‘црвене линије’ – НЕ признавању независности и НЕ чланству у Уједињеним нацијама“.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер