Tokom Putinove vlasti BNP Rusije porastao za 75, a proizvodnja za 70 odsto

Na današnji dan pre tačno deset godina, tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin objavio je ime čoveka „koji je u stanju da konsoliduje društvo oslanjajući se na najšire političke snage i da obezbedi nastavak reformi u Rusiji”.

Vladimir Putin, tada direktor Federalne službe bezbednosti, nije bio mnogo poznat javnosti. Jeljcinov izbor je, zato, bio iznenađenje – „Parlamentarna gazeta”pisala je da predsednikov izbor „čoveka verovatno pametnog, ali bez ikakve harizme i iskustva u upravljanju državom, za svog naslednika”, nije „ništa drugo do običan hir”. Slično su tada mislili mnogi, a italijanska „Stampa” pisala je da novi ruski premijer „nema ni jedne harizmatične crte, pre bi se reklo da je potpuno negativan”. Samo je supruga predsednika Jeljcina, Naina, rekla da izbor nije slučajan, i da će vreme pokazati „da je i potpuno ispravan”. U svakom slučaju Putinu niko nije predviđao dugi ostanak na vlasti, bilo je to veoma teško vreme za Rusiju – Kremljom su vladali oligarsi, spletkarilo se kao nekad na carskim dvorovima, Čečenija je bila na ivici otcepljenja, terorizam je carovao, ekonomija bila u katastrofalnom stanju, plate se nisu primale mesecima, pa i godinama...

Govoreći o svojim prvim godinama na mestu predsednika, Putin je rekao da je Rusija bila na granici raspada, da su regionalni zakoni bili u suprotnosti sa federalnim i da se ovi drugi nisu poštovali u regionima. Sproveo je niz političkih reformi, izmenio oblik Saveta federacije, način izbora gubernatora, izborno zakonodavstvo i zakon o partijama.

Obračunao se sa oligarsima udaljivši ih iz politike, „naučio ih” da plaćaju poreze... S tim u vezi je i „slučaj Hodorkovski”, vlasnika najveće ruske kompanije JUKOS, koji mnogi smatraju političkim, što je Putin u više navrata negirao, poričući bilo kakvu zainteresovanost države za progon menadžera ove kompanije, osim uspostavljanja zakonitosti.

Kad danas nekog od Putinovih protivnika upitate da uporedi stanje sad i pre deset godina, nevoljno će vam odgovoriti da je progres – ogroman. Učvršćivanje jedinstva, učvršćivanje uloge države i stabilizacija – glavni su rezultat„Putinove decenije”, smatraju danas politički analitičari.

Veoma važan deo Putinovog rada odnosi se na obnavljanje ekonomije. Zato je najpre je, pre vremena, vraćen sav „Jeljcinov dug”, a na početku svog prvog predsedničkog mandata Putin je postavio sebi zadatak da za deset godina udvostruči bruto nacionalni dohodak. Za osam godina, povećao ga je za 70 odsto, a industrijska proizvodnja porasla je za 75 procenata. Prekinut je otok kapitala koji se merio desetinama milijardi, a investicije su porasle za 125 odsto.

Putinova zasluga je i što je prvi put na demokratski način, bez puča i revolucije, izabran novi predsednik, a on je postao premijer i nastavio da ostvaruje ekonomske ciljeve. Kriza mu je pomrsila računicu, ali je povećanje životnog standarda građana ostao jedan od glavnih ciljeva.

Za osam godina redovno su povećavane plate koje idu iz budžeta (lekari, profesori, vojska...) i penzije, što nije prestalo ni kad je proizvodnja u mnogim fabrikama skoro prestala da postoji. Veliki deo rezervnog fonda, trećina od rekordnih 600 milijardi, otišao je na podršku bankama i rešavanje socijalnih problema.

Putinu se zamera da je suviše „disciplinovao medije”. Ako se uzme kao referentna Jeljcinova era, onda je to zaista tako. U vreme Jeljcina, u ruskim medijima je vladala ne sloboda već anarhija. Mediji koji su bili u privatnim rukama služili su za ostvarivanje interesa svojih vlasnika. Njihovi najistaknutiji novinari nisu prezali ni od čega ako je trebalo uništiti protivnika. Danas je situacija daleko drugačija. Glavna državna televizija, Prvi kanal, izvučena je iz ruku Berezovskog, najveći medijski holding u zemlji je „Gaspromov” a sloboda se meri drugim aršinima. Postoje brojne opozicione novine kao što je na primer „Nova gazeta” oligarha Aleksandra Lebedeva i Mihaila Gorbačova, „Gazeta”, „Komersant”, „Nezavisimaja gazeta”... uz veoma mnogo opozicionih internet-izdanja.

U spoljnoj politici Rusija je ozbiljno učvrstila svoje pozicije na međunarodnoj sceni, bez nje se ne može rešiti ni jedan problem u svetu, pa nije čudno što se poslednja decenija naziva „erom Putina”. I mada je danas predsednik drugi čovek, ta era se nastavlja zahvaljujući saradnji Medvedev–Putin.

Prema najnovijim istraživanjima, obavljenim na desetu godišnjicu, današnji premijer Rusije ima rejting 73 odsto.

(Politika)