четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Томас Шиб: Темпо у процесу европских интеграција зависи од напретка у областима владавине права, медијских слобода и реформе правосуђа - уверен сам да ће нова Влада Србије креирати ту брзину
Хроника

Томас Шиб: Темпо у процесу европских интеграција зависи од напретка у областима владавине права, медијских слобода и реформе правосуђа - уверен сам да ће нова Влада Србије креирати ту брзину

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 29. јун 2020.

Амбасадор Немачке Томас Шиб оценио је да темпо у процесу европских интеграција зависи од напретка у областима владавине права, медијских слобода и реформе правосуђа, а он је уверен да ће нова Влада Србије, са снажним мандатом који је добијен на изборима, креирати ту брзину.

Видећемо како ће се ситуација одвијати и верујем да ће бити нових поглавља и међувладиних конференција на крају немачког председавања крајем године, додао је он у онлајн конференцији "Председавање Савету ЕУ: Припрема за пост-пандемијску ЕУ".

Србија одређује темпо реформи и од тога зависи и датум чланства, рекао је Шиб и напоменуо да се нада да ће у јулу бити могуће обновити дијалог Београда и Приштине.

Тешко је говорити о конкретним датумима, јер је то процес по заслугама, додао је он и изнео наду да ће уследити нови замах у процесу европских интеграција Србије у другој половини године.

Западни Балкан има европску перспективу и увек је веома присутан, какве год пројекте спроводимо, он се подразумева као будући део ЕУ, узимамо у обзир потребе земаља. Бројна комплексна питања не значе да ће Западни Балкан бити заборављен, рекао је Шиб. Немачка, подсетио је он, увек је била снажни заговорник европског проширења и чланства земаља Западног Балкана у ЕУ.

Шиб је указао да је пандемија ковида и даље ту, да је криза далеко од завршетка и да би говорити какви ће бити услови за укидање рестрикција за путовање у Европску унију би било као "гледање у стаклену куглу".

До сутра најкасније ћемо знати да ли ће рестрикције за путовање бити подинуте или не, али не знам коначни исход, рекао је Шиб. Шиб је, говорећи о председавању Хрватске, оценио да је одржавање Загребачког смаита био важан сигнал солидарности за земљама Западног Балкана и да се нада да ће његова земља покушати да испуни висока очекивања кроз програм председавања ЕУ, који може сумирати у две речи - солидарност и суверенитет.

Бишчевић: Пандемија највећи изазов

Амбасадор Хрватске Хидајет Бишчевић оценио је да Хрватска, по завршетку председавања ЕУ, разматра могућност организовања конференције на министарском ниову са земљама западнобалканске шесторке, како би се операционализовала декларација усвојена на Загребачком самиту. Хрватска је успела у тешком околностима да изведе своје председавање Европском унијом, упркос свим изазовима међу којима је пандемија највећи, рекао је Бишчевић.

Он је подсетио да су приоритети Хрватске за њено прво председавање ЕУ били представљени под слоганом "Европа која се развија, шири и повезује", а да је та дужност преузета у ситуацији новог састава Европске комисије, парламента и расправе о буџету Уније. Бишчевић сматра да су два највећа постигнућа током председавања конференција о будућности Европе и охрабрење процеса проширења на Западни Балкан.

Регион је враћен у фокус Уније са отварањем преговора са Северном Македонијом и Албанијом и декларацијом са Загребачког самита. Нажалост, Србија није успела да отвори нова поглавља јер смо добили свега 50, 60 одсто сагласности међу државама чланицама, додао је Бишћевић.

Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) Сем Фабрици оценио је да ће главно питање у примопредаји председавања ЕУ између Хрватске и Немачке бити у томе како јачати отпорност европских политика, јер неће бити повратка у тренутак пре ковид кризе.

Морамо наставити са том новом нормалности и пословима које треба да радимо, оценио је Фабрици и нагласио да је пандемија променила приоритете које је Хрватска представила на почетку свог председавања. Оригинални план је промењен, не смао за Хрватску, већ целу ЕУ, јер нас је ковид вратио на основна питања здравства и живота, рекао је Фабрици. Континуитет, отпорност, као и учинити да Западни Балкан буде део нашег одговора, биће вероватно међу приоритетима и наредног "ковид председавања", оценио је Фабрици.

Савет ЕУ је прошле недеље донео одлуку да нема отварања нових преговора са Србијом, али морамо под немачким председавањем да видимо како напредовати, рекао је Фабрици.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер