Хроника

Тонино Пицула: Црна Гора је политички у изузетно динамичној и сложеној ситуацији, три могућа расплета, само један је пожељан

Штампа
субота, 27. фебруар 2021.

 Црна Гора је политички у изузетно динамичној и сложеној ситуацији, оцењује у интервјуу за ДW Тонино Пицула, специјални известилац Европског парламента за Црну Гору. Где он уочава проблеме на црногорском путу ка ЕУ?

ДW: Господине Пицула, као известилац Европског парлемента за Црну Гору, шта сматрате да је обележило европски пут Црне Горе у периду 2019-2020?

Тонино Пицула: Протекле две године дефинитивно су обележили регуларан изборни процес и мирна транзиција власти, први пут у тридесет година у Црној Гори, те отварање и последњег преговарачког поглавља у процесу приступања Еуропској унији. Црна Гора је најдаље одмакла на том путу с отварањем свих и привременим затварањем три поглавља.

Што се тиче даљег напретка, највећи изазов биће свакако затварање отворених поглавља. Сигурно је да ће напредак у свим поглављима зависити од напретка у владавини права, односно поглављима 23. и 24.

Која су то достигнућа, а који проблеми којих морају бити свесни и у Подгорици и у Бриселу?

Треба бити свестан ограниченог напретка који је Црна Гора постигла у правосудној реформи, због чега би црногорска власт у најскоријем року требало да се ухвати у коштац с питањима независности, професионалности, ефикасности и одговорности судија, у складу с препорукама ГРЕЦО. Исто важи и за реформу јавне управе коју свакако треба наставити и базирати на стручности, али и постизборно кадрирање где би требало избегавати политички реваншизам.

У извештају је наглашена конструктивна улога Црне Горе у контексту регионалне сарадње и међусуседских односа, а вреди похвалити и наставити досадашњу потпуну усклађеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и учешће у заједничким мисијама.

На крају, посебно сам нагласио подручје слободе и независности медија које забрињава и које је и у задњих пет извештаја Европске комисије оцењено „без напретка“. Већ сам раније осудио нападе на новинаре и позвао на хитну истрагу и кажњавање починилаца. Управо је слобода медија једна од основних вредности ЕУ, па ће то питање бити једно од окосница црногорског претприступног пута.

Приликом представљања нацрта Вашег извештаја у Спољнополитичком одбору Европског парламента, из Европске комисије је поручено да је за Црну Гору сада важно да „не назадује“ у ранијим достигнућима, посебно када је реч о владавини права. Да ли Ви видите где конкретно постоји опасност од назадовања Црне Горе и шта могу бити евенталне последице, с обзиром на примену нове методологије која укључује и принцип реверзибилности?

Као што сам већ нагласио, мислим да је потребно посебно пазити на догађања у правосуђу и судству, и досадашњи ограничен напредак у правосудној реформи. Добро је да је прошлонедељним повлачењем предлога измјена Закона о државном тужилаштву и Тужилаштву за организовани криминал и корупцију избегнут потез који би се сигурно могао протумачити као назадовање.

Сваки потез попут таквих измена закона, посебно имајући у виду још вишу подршку чланству Црне Горе у ЕУ, имао би двоструке негативне последице за црногорску власт: успоравање процеса преговора с једне и незадовољство грађана Црне Горе с друге стране.

Како видите најављену могућност бољег динамизма односно бржег напретка на евроинтеграционом путу Црне Горе од почетка примене нове методологије? Шта је реално очекивати у наредним месецима када је приступни процес Црне Горе у питању?

Мој је утисак након првог састанка с новом црногорском главном преговарачицом, госпођом Зорком Кордић, да су у Подгорици свесни својих приоритета и тежине оцена наведених у Извештају. Минимална већина у Скупштини и кохабитација на релацији Влада-председник су оквир у којем су могућа само три расплета, од којих је само један пожељан, а то је консензус око заједничких решења за кључна питања Црне Горе и јачање демократских институција, на чему инсистира ЕУ и нуди своју логистичку и сваку другу подршку.

Колико разнородни политички оквир и политичка кохабитација унутар Црне Горе могу да се одразе на општи напредак земље?

Црна Гора се налази у политички изузетно динамичној и сложеној ситуацији. Није само реч о сучељавању на релацији Влада-председник Републике или танке парламентарне већине с парламентарном мањином. Чини ми се да се ради и о конфронтирању врло различитих политичких група унутар саме владајуће коалиције.

Готово од почетка мандата нове власти уочљива је осетљива кохабитација неколико коалиција које чине власт. Већ сам идеолошки распон учесника окупљених у владајућој структури захтева озбиљан напор и компромисе како би се одржала. За један део владајућих упитан је и сам концепт црногорске државности и суверенитета. У таквом контексту, биће нарочито тешко договарати решења кад једном на дневни ред дођу конкретни проблеми у преговорима с Бриселом током затварања појединих поглавља.

Ваш Извешатај наглашава и велику подршку коју евроинтеграциони пут, али и сама ЕУ, имају међу грађанима Црне Горе. На шта тако јасан став грађана обавезује власти у Подгорици, а на шта саму ЕУ?

Мислим да је и први говор сада више не тако новог црногорског премијера Здравка Кривокапића био признање важности ЕУ-интеграција за Црну Гору, односно декларисање око уласка у ЕУ као најважнијег спољнополитичког циља земље. Подршка Црногорки и Црногораца уласку у ЕУ у последњим анкетама додатно је порасла на 76,6 одсто, док позитивно мишљење у ЕУ има осамдесет одсто грађана земље, што значи да и више од пола бирача владајуће коалиције жели Црну Гору у ЕУ. То је велика порука коалицији која и сама истиче приврженост ЕУ-путу, због чега готово и да нема простора за антиевропске опције.

Што се тиче ЕУ, то нас обавезује да додатно ојачамо све механизме подршке грађанима Црне Горе на њиховом европском путу и тим путем кренемо у поновну изградњу спољнополитичког кредибилитета Уније. Без обзира на недавне осцилације и застоје, политика проширења не сме постати другоразредни интерес ЕУ. Ако ЕУ не остане пројекат отворен за нове чланице, ризикује даље слабљење на глобалној сцени.

Да ли можемо очекивати негативне ефекете по кредибилитет ЕУ у Црној Гори, али и региону, када је реч о недавно виђеним поновним блокадама процеса проширења од стране неких земаља-чланица, али и када је реч о ЕУ солидарности у расподели вакцина које су у Црну Гору, за сада, стигле само из суседне Србије?

Драго ми је да смо Црној Гори у најтежим тренуцима првог таласа ковида 19 успели да помогнемо логистички и финансијски, и волео бих када би Црна Гора успела поновно да пронађе успешан модел борбе против заразе.

У другом таласу, након што је више ефикасних вакцина већ развијено, сносимо део терета несналажења, погрешних процена у набавци и дистрибуцији вакцина, али и у односима с фармацеутским компанијама. Тако смо и као грађани чланица и сами били изложени повећаном ризику заразе и много горих, смртних последица. То је криза која је на видело избацила читав низ нових проблема у односима међу чланицама, које ће, бојим се, још веома дуго бити предмет расправа и међусобног оптуживања.

Премијер Здравко Кривокапић у разговору за ДW изнео је уверење да ће управо Црна Гора постати 28. Држава-чланица и то „оптимално“ 2025. године. Како Ви видите могућности Црне Горе у погледу чланства у ЕУ?

Наравно да бих волео да до краја овог мандата у Европском парламенту у лето 2024. имам прилику или да гласам за приступање Црне Горе Унији или барем да будем сведок окончања преговора о приступању. Опет позивам све грађанке и грађане Црне Горе да притиском на извршну и законодавну власти подстакну убрзане реформе потребне за приступање у скорој будућности.

Тонино Пицула је политичар Социјалдемократске партије Хрватске. Био је министар спољних послова у влади Ивице Рачана, а сада је посланик у Европском парламенту и специјални известилац тог парламента за Црну Гору.

(Дојче веле)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]