среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Хрватској почела изборна тишина уочи парламентарних избора у недељу 5. јула
Хроника

У Хрватској почела изборна тишина уочи парламентарних избора у недељу 5. јула

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. јул 2020.

 У Хрватској је у поноћ почела изборна тишина уочи сутрашњих парламентарних избора који ће, према анкетама, бити једни од најнеизвеснијих.

Финално истраживање агенције Ипсос за Нову ТВ показује да су владајућа Хрватска демократске заједица (ХДЗ) и опозициона Социјалдемократска партије (СДП) готово изједначене.

ХДЗ, према тој анкети, осваја 52 мандата, а коалиција левог центра „Рестарт“ окупљена око СДП, 51 од укупно 151 места у Сабору Хрватске. За формирање Владе потребна је подршка најмање 76 посланика.

Трећа политичка снага је десничарски „Домовински покрет“ певача Мирослава Шкоре с 18 мандата. Шкоро је и на председничким изборима крајем прошле године био трећи избор хрватских бирача.

Изборни праг од пет одсто прешле би још и странка Мост и лево-зелена коалиција „Можемо“.

Политички аналитичар Жарко Пуховски оценио је за агенцију Бета да ХДЗ премијера Андреја Пленковића има знатно веће шансе да оформи будућу владајућу већину, без обзира на то ко ће бити релативни победник избора.

„ХДЗ има веће коалиционе шансе, ширу могућност, уз ограду да део људи који ће са Шкором ући у Сабор, неће хтети с ХДЗ“, истакао је Пуховски.

Он је оценио да ће ХДЗ најпре ићи у преговоре с „Домовинским покретом“, али ће се истовремено преговарати с појединицима из тог савеза који окупља различите политичке опције с десна – радикалне, али и нешто „мекше“.

„То ће бити лакше ако ХДЗ буде први, јер ће тако и први добити могућност за састављање Владе“, указао је хрватски аналитичар.

Пуховски оцењује да ће после избора уследити тешки преговори, али и да постоји „трећина шансе да се избори понове у рану јесен“.

У Сабор Хрватске бира се 151 посланик на мандат од четири године. Њих 140 бира се у десет изборних јединица у земљи, по 14 у свакој.

У посебној 11. изборној јединици три посланика бирају бирачи без пребивалишта у Хрватској (дијаспора), а осам посланика, од којих троје српских, бирају припадници националних мањина у посебној 12. изборној јединици коју чини подручје целе Хрватске.

Уз кандидате Самосталне демократске српске странке, која традиционално осваја гласове српске мањине, за места резервисана за представнике Срба у Хрватској, бори се и листа Демократског савеза Срба.

На изборима учествују укупно 192 листе на којима се налази 2.700 кандидата, с тим да у изборним јединицима није исти број листа. На листама се налази 41 одсто жена, а просечна старост кандидата је 48, 6 година.

Право гласа има око 3, 9 милиона бирача који ће моћи да гласају на око седам хиљада бирачких места у Хрватској и иностранству.

Због епидемије корона вируса примењиваће се мере заштите, а после бројних критика и реакције Уставног суда, Државна изборна комисија (ДИП) ипак је омогућила гласање особама зараженим корона вирусом . Они ће, како је објашњено, гласати путем особа од поверења.

Биралишта ће бити отворена од 7 до 19 сати, када се очекују и прве излазне анкете. ДИП ће незваничне резултате почети да објављује од 21 сат.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер