четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У протекле две године посао у Србији изгубило око 250 000 људи
Хроника

У протекле две године посао у Србији изгубило око 250 000 људи

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 07. фебруар 2011.

Скоро четврт милиона људи изгубило посао у протекле две године, а привредници најављују даља отпуштања. Предузетнички сектор са 567.572 спао на 426.909 радника

Поражавајући биланс кризе је и пад броја запослених, закључно са септембром прошле године, за чак 218.315 људи. Економисти процењују да се до данас та неславна бројка највероватније попела на 250.000.

Последњи званични подаци показују да је чак 140.663 отказа подељено у предузетничком сектору. Оно што додатно забрињава јесте процена привредника да тренутно не виде ниједан позитиван сигнал, и, уколико се не побољшају услови пословања, број радника ће се смањивати и ове године.

Од септембра 2008. до септембра 2010. предузетнички сектор је мањи чак за четвртину. Некада је запошљавао 567.572 радника, а пре четири месеца свега 426.909 људи.

- Трендови који трају двадесет година су настављени и у две године кризе - објашњава Мирослав Здравковић, уредник портала „Економија“. - То су пад броја запослених у привреди, уз раст у ванпривреди. Пад броја запослених код предузетника је новина, јер је од 1990. године предузетнички сектор запошљавао део особа које су у привреди остајале без посла.

Гледано по делатностима, криза је на колена оборила прерађивачку индустрију. Тамо је број радника смањен за чак 60.066.

- Ова индустрија, међутим, нема директне везе са самом кризом - сматра Здравковић. - Она од 2000. године пада по 10 одсто годишње. Падала је и када је расла индустријска производња. Чињеница је да је ту било вишка запослених, јер је наша продуктивност јако мала.

После прерађивачке индустрије криза је највише погодила запослене у трговинама на велико и мало. Њихов број је током две године смањен за 12.561, што је 6,2 одсто. Гледано по броју угашених радних места, грађевина је на трећем месту.

Тамо је за две године без посла остало 11.997 радника, али је то губитак од чак 14,5 одсто радника у том сектору.

Један  од разлога отпуштања, осим пада промета, јесте и велика задуженост српске привреде. Предузећа су у октобру прошле године банкама дуговала укупно 19,3 милијарде евра.

Следе радници у саобраћају, складиштењу и везама. Криза је „одузела“ посао за 3.765 људи. У хотелима и ресторанима без посла је остало 2.853 запослених.

ИМА делатности у којима је и порастао број радника. Највише у пословима са некретнинама. У овом сектору је запослење нашло чак 9.060 нових људи. Следи образовање, које је појачано са 3.497 новозапослених. На трећем месту је финансијско посредовање, где је бројка већа за 3.265 радника. Здравствени и социјални рад је бројнији за 2.272 запослена. Комуналне и личне услуге су „удомиле“ додатних 1.104 радника.

Представници Савеза синдиката су на недавној расправи о стандарду становништва у Србији истакли да њихове анализе показују да ће током ове године падати и зараде запослених. Оне су, ако се изузме традиционално „богатији“ децембар, спале на просек од 310 евра. Синдикати очекују да ће током ове године опасти за још 50 евра и стићи тако до просека од - 250 евра.

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер