Уличне борбе у Каиру

 Жестока битка за контролу Каира. Крвави сукоби присталица и противника Хоснија Мубарака у центру престонице. Тринаест мртвих, на стотине повређених. Мубаракове присталице упадају у хотеле и "хапсе" новинаре. Мубарак каже да жели да да оставку, али да се плаши хаоса који би тада настао.

Мубарак жели да оде са власти

Египатски председник Хосни Мубарак је рекао да би дао оставку, али да не може то да учини, јер се плаши да би у земљи тада настао хаос.

"Мука ми је. После 62 године у јавној служби, свега ми је доста. Желим да одем", рекао је Мубарак у интервјуу телевизији Еј-Би-Си.

У великом судару ривалских група, присталице Хоснија Мубарака пробиле су на тргу Тахрир кордон војске, који их је раздвајао од масе демонстраната, после чега су противнике засули каменицама, али и молотовљевим коктелима. Сукоби су се проширили и изван главног трга, у граду се чују пуцњи.

Мубаракови следбеници напали су хотел "Хилтон" у Каиру, јурећи стране новинарске екипе. Већину зграда које надгледају главни трг заузеле су снаге лојалне председнику, како би осујетили било какав покушај извештавања са места догађаја.  

Неколико новинара "притворили" су и војници, али за сада није јасно због чега се војска одлучила на такав потез, мада посматрачи тврде да је у питању покушај да их заштите од напада масе.

Троје француских новинара, сарадника телевизије ТФ-1, киднаповано је. Новинари су успели да јаве колегама да су их пресрели наоружани људи у цивилу и да их возе у непознатом правцу.

Војска, која је претходног дана позивала све демонстранте на разум, није реаговала, пропуштајући најекстремије демонстранте да, суштински, раде шта желе. Повремено, чули су се и пуцњи из ватреног оружја, из којег је, током ноћи, убијено неколико особа.

Присталице опозиције и власти претходно су се међусобно гађале каменицама, да би после кратког прекида сукоба војска искористила прилику и поставила кордон, да спречи даље напредовање Мубаракових присталица.

Тензије је покушао да смири заменик председника Омар Сулејман, апелујући на љубав демонстраната према Египту, у којем, како је рекао, због нереда који су изазвали дефицит свих врста робе, пати египатски народ. Сулејман је у свом првом интервјуу од доласка на функцију позвао демонстранте да држави пруже шансу да одговори на све њихове захтеве.

Потпредседник је најавио да ће избори бити одржани пре времена, а да ће предизборна кампања почети већ у јулу. Међутим, позив демонстраната на оставку Мубарака је, према оцени Сулејмана, наприхватљив, јер би у том случају у Египту настао хаос. 

Сулејман је, такође, захвалио омладини што је подстакла реформе и рекао да Египат неће допустити да се друге државе мешају у унутрашња питања земље.

"Хоћу да кажем омладини: Хвала вам на томе што сте учинили. Ви сте искра која је подстакла реформе у овом периоду и држава је одговорила на све захтеве који су упућени", изјавио је Сулејман.

Заменик председника је рекао демонстрантима да не дозволе гласинама, телевизији и сателитским програмима да их окрену против своје државе, а указао је и да је због актуелне ситуације тешко погођена најважнија економска грана земље, туризам. Према његовим речима, за протеклих девет дана, земљу је напустио милион туриста, а нанета је штета од милијарду долара.

У првом јутрошњем сукобу на главном градском тргу, дошло до жестоке пуцњаве у којој су убијена три демонстранта, који су покушавали да задрже тај трг после напада присталица председника Мубарака.

У ноћашњим сукобима на тргу Тахрир и околним улицама, најтежим од почетка демонстација, присталице Мубарака пуцале су на протестанте и убили шест особа, при чему је више од 600 повређено. Опозиција је оптужила владу да стоји иза присталица које су их јуче напале.

Египатски премијер Ахмед Шафик извинио се због напада присталица режима на антивладине демонстранте на централном каирском тргу Тахриру, и обећавао истрагу.

"Извињавам се за све што се десило јуче, јер то није било ни логично ни рационално", рекао је Шафик државној телевизији.

Шафик је напад на антивладине демонстранте назвао "огромном грешком" и обећао да ће бити спроведена истрага "тако да сви сазнају ко стоји иза напада".

Потпредседник Египта Омар Сулејман рекао је да демонстрације треба да престану да би могао да почне дијалог са опозицијом и позвао демонстранте да се врате кућама и поштују полицијски час.

Сулејман је изјавио да се председник Хосни Мубарак, а ни његов син Гамал, неће кандидовати на изборима планираним у септембру.

Опозиција: Прво оставка, па онда преговори

Најзначајнији представници опозиције Мухамед ел Барадеј и "Муслиманско братство" одбили су преговоре са премијером Египта Ахмедом Шафиком, захтевајући да председник Мубарак прво оде с власти.

"Преговори се неће одржати, док Мубарак не поднесе оставку. То је услов", рекао је Барадеј.

"Наша одлука је јасна - нема преговора с владом, док не оде Мубарак. После тога, ми смо спремни на разговор са Сулејманом", рекао је портпарол Националне коалиције за промене Мохамед Абул Гар.

Премијер Шафик ће, ипак, покушати да одржи преговоре са мање значајним опозиционим групама.

Цене нафте рекордне

Цена црног злата непрестано расте од избијања демонстрација у Каиру.

Египат се не убраја у велике произвођаче, али кроз Суецки канал свакодневно пролазе танкери са готово два милиона барела нафте. Посредник у трговини нафтом, Тим Џенингс, тврди да би поремећаји на том месту изазвали озбиљне последице.

"Мислим да је кључан краткорочни ризик, ако би дошло до неког поремећаја у танкерском саобраћају кроз Суецки канал, јер га Сједињене Државе сматрају за уско грло у дистрибуцији и снабдевању нафтом", сматра Џенингс.

Забринутост због немира у Египту изазвала је нагли скок цена нафте прошле недеље, па се барел сирове нафте, у понедељак, продавао за више од 100 долара, први пут од септембра 2008. године.

Још већи страх влада од могућег ширења немира на нафтом богате земље у Персијском заливу. Економисти сматрају да би то могло тешко да погоди нејаки опоравак светске привреде, ако би потрошачи почели да штеде другде да би плаћали више цене горива.

Посебно је забрињавајуће што су европске обвезнице претрпеле пад вредности, у тренутку када многе земље еврозоне покушавају да акумулирају што је могуће више новца од њихове продаје, како би ублажиле ефекте економске кризе.

Због наглог скока вредности нафте, цене хране су, упркос рекордном нивоу, и даље наставиле да расту.

(РТС)